Top
 

Zaroni u sebe

Zaroni u sebe

Jako srećna što napokon sebi pružam ovu šansu, novo iskustvo i sigurna u lakoću sa kojom ću naučiti jednu novu aktivnost, ulazim na brod, krećem put ostrva Koh Tao i ostvarenju cilja prvog zarona. Ronjenje je nešto što godinama želim da iskusim.

Na putu do lokacije predviđene za taj iščekivani zaron, prolazimo obuku od strane instruktora u koga stičem jako puno poverenja.Strpljivo demonstrira korake i deli uputstva dok se polako oblačimo i stavljamo opremu na sebe. U tom momentu 9 metara zarona, meni ne znači ništa specijalno. Devet ko devet, ništa sporno i značajno.  Lako ću ja to, bila je moja misao, ulazimo u vodu, deluje OK, mogu ja to. Zaranjam. Vrlo mirno i bez mnogo razmišljanja, zaranjamo na rekla bih metar dubine i onda kreću misli i razum da kontrolišu sve u meni. Osvešćuje se pojam od 9 metara i 45 minuta ronjenja, još jače od toga se osvešćuje momenat  da ja nisam riba, nemam škrge i neću moći da budem pod vodom a da ostanem živa. Vrlo svesno osećam bocu sa kiseonikom na sebi i vidim da funkcioniše ali razum je pomućen, bez obzira na realno stanje stvari. Kontrolišem svoje disanje, čini mi se i svoje misli. Međutim, monolog počinje.. šta ti umišljaš da si ti biće koje može da diše pod vodom? Udavićeš se dole.. Ma nećeš,toliko ljudi ide na ronjenje pa se vrate zdravi i pravi.. Ti to možeš… Ma gde možeš, vidiš li ovu dubinu ispred tebe.. Gotova si… Pa ovaj čovek zna šta radi,on je profesionalac,biće sve ok.. Idemo dalje…  I   u momentu kada pomislim da je sve pod kontrolom, osetim da ja to ipak ne mogu, Idem na površinu. To je to. Razum je izgubio,strahovi su pobedili. I opet počinje monolog. Marina,pa ti si mislila da si sa svim tvojim tehnikama, meditacijom, reikijem, kopanjem i pričanjem sa sobom nešto postigla i nadogradila se. Ne.Ništa, apsolutno ništa od toga nije vredelo da se ja obuzdam. Napad panike me obuzima, vrlo sigurna i odlučna određenim znacima pokazujem instruktoru da ja želi napolje, želim na površinu,želim vazduh i želim da se predam. Ali kada imaš profesionalca pored sebe koji zna šta radi i kako da ti odvuče pažnju od misli onda si nemoćan i samo se nekako prepustiš. Nisam ni sama sigurna kako ali sam se našla na dnu mora. Tišina. Mir. Život pod vodom je impresivan, ogroman i moćan i neću se truditi da vam to dočaram jer sam sigurna da to možete u mnogo živopisnijem tekstu da pročitate. Ovde nije akcenat na lepoti dubina nego o mojoj spoznaji da li razum vlada mojim životom? Da li i koliko puta sam bili sputana u životu zbog nametnutih iracionalnih strahova?

Kada sam izronila, nisam mogla da govorim gotovo sat vremena,bila sam nema od prizora a najviše od iskustva koje sam doživela.Spoznaja koliku moć ima razum i koliko ne poznajemo sebe, delovalo je zastrašujuće. Počev od najbanalnijih stvari iz svakodnevice, pa sve do zaranjanja u dubine – sebe.

Ja često sebe pitam isto pitanje u raznim situacijama. “Šta je nagore što može da ti se desi?”

Kada odgovorim sebi, gotovo uvek se umirim jer shvatim da to što ja pomislim, uvek bude preuveličano i umišljeno. Šta je moglo da mi se desi u mom scenariju pod vodom, da se udavim a šta je realno moglo, pa da me instruktor uhvati za ruku i odvede na površinu.To je to. Ništa strašno, zar ne?

U razgovoru sa njim sam došli do zaključka da ja nisam usamljen slučaj, takve situacije su vrlo česta pojava kod odraslih ljudi. Zašto? Mi veliki smo puni strahova i raznih ubeđenja, utemeljenih stavova i predrasuda. Rekao mi je još jednu jako veliku istinu, sa decom je lako ići na ronjenje. Oni nemaju strahove i njih vodi čisto srce, a ne razum, sa lakoćom ulaze u avanturu i prepuštaju se novim iskušenjima.  

Dete koje čučiš u meni. Da, da ti što se kriješ tu iza straha od neuspeha i raznih prepreka! Izadji da se prepustimo životu i osvojimo sve što mi je potrebno da se zauvek razvijam. Jer najgore što mi se može desiti je da ne probam. Ne uradim. Da stojim. Ali, u tom slučaju zaroniću duboko u neki umišljeni svet, dok će mnoge vrednosti proći pored mene. A možda neće ni doći do te tačke na kojoj, nepokretna stojim.

Pripremila

Marina Bilbija

Post Tags:
administrator

Leave a Reply: