Priroda i društvo

Priroda i društvo

Kada sam društvu rekla da ću na kampovanje i Drinski regatu povesti sestričinu koja ima 4 godine, rekli su mi da nisam normalna i da neće da sudeluju sa mnom u toj akciji! Pregovori su trajali neko vreme, ali posle par piva, uspela sam da ih nagovorim da će biti ok. ☺️

Dugo sam razmišljala da li je u redu da vodim malo dete u kombinaciji sa drugarima – možda im tempo kojim bismo se kretali sa detetom nije ok, možda se neće dobro provesti i slično, ali se ni u jednom momentu nisam zapitala da li će Jana biti bezbedna na čamcu na Drini, jer sam toliko sigurna u tu priču. A još sam sigurnija da nikada neće zaboraviti naš prvi avanturistički izlet!

Kada smo stigle, prvi borbeni zadatak je bio da montirano šatore za celu ekipu, pošto su svi došli dosta nakon nas. Ona je jednako učestvovala u montaži i vrlo pomno slušala instrukcije, kada sam shvatila kako dete upravo sazreva – pred mojim očima. Novo iskustvo proširilo joj je vidike, izašle smo iz zone komfora, nismo imale smeštaj, krevet, kuhinju, već smo ih same pravile! Kada smo podigle našu “kuću” bila je beskrajno srećna i ponosna na sebe, na nas. Kuća je spremna, a drugari još nisu stigli.

Nakon pola sata, stiglo nam je veselo pojačanje, svi srećni, roštilj ispečen i taman kada smo hteli da večeramo, kreće oluja! Horor.  Kiša i vetar pretili su da nam odnesu veliki šator.

Počinjemo sa pakovanjem šatora uz pitanje: gde ćemo da spavamo? Šatori su bili puni vode, alli se ni u jednom momentu nismo dvoumili da li da odemo u hotel ili ne. Našli smo rešenje – svi ćemo spavati u kolima, zajedno sa Janom, koja ima čast da spava u gepeku !

 

I konačno je svanulo jutro i vreme da se krene na vodu. Jako uzbuđeni ušli smo u čamac. Gužva, puno ljudi, dobra i pozitivna atmosfera koja je vibrirala u vazduhu. Skiper je spreman,vesla isto tako i kreećemo.

Bila je to jedna divna vožnja u kojoj smo svi uživali a najviše Jana koja je u prirodnom okruženju bila potpuno svoj na svome.

A na samom kraju naše avanture, moji drugari, isti oni koji su bili protiv toga da dete stavimo u čamac, poželeli su sledeću zajedničku avanturu sa Janom. Jer, dete na čamcu ne znači opasnost, već zahteva malo fleksibilnosti u planiranju i spremnosti na odstupanja. Razmišljam, koliku dozu nelagode osećamo svaki put kada se pomerimo iz zone komfora, a koliko tada rastemo svi zajedno – i mali i veliki.

 

                                         

                                           Zato nema izgovora, nego put pod noge u nove avanture!                                                 

 

 Pripremila

Marina Bilbija