Život u Chiang Raiju

Živim radim a i samo radim, tako to beše. Dobro, serem malo, išla sam u bioskop, i vodali su me kojekude po lepim kafeterijama i doručkerijama, družila sam se sa Libancem i Tajlanđakom, Englezom, Južnoafrikankom, Amerom, Holanđaninom i Ruskinjom. Poslednja dva primerka su sa mog kursa iz Chiang Maija. Prati fabulu, ajde, napni se. Ruskinja je pravila kiselo mleko i delila sa mnom, i stalno smo ogovarali sve druge kako pojma nemaju šta se kako jede 😀

Kad smo kod hrane, mogu da izjavim da mi je tajlandska hrana odvratna, jer osim što je premasna još je i preljuta i premesna. Kupila sam rice cooker i kuvala u njemu gulaš i punjene paprike i do jaja ispadne sve, one pot dishes rule. Na pijaci: žabe, pacovi, bube, larve, neke loptice ne znam čega, koža svinjinog lica, nekakve crne kokoške i svašta smrdljivo kuvano. Al zato i: mango, avokado, longan, longkon, rambutan, kuvani kuruzi, dragonfruit, starfruit, ananas (neki maleni, super slatki), minijaturne lubenice, dinje, i garant sam nešto zaboravila, a još je i zima bila pa nije sve voće i bilo u sezoni. Inače, zima kojom su me plašili, svela se na minimalnih 17 stepeni u par navrata ranom zorom kada su svi učenici nosili vunene kape, šalove i rukavice, i cvokotali. Meni je bilo lepo u laganom džemperku.

Od sadržaja nije da nije bilo ničega, samo sam ja upala u asocijalnu fazu pa nisam gotovo nigde išla. Jazz happens je jako lepo mesto sa divnom baštom i lepom živom muzikom, De Lanna cafe je predivno mesto za doručak i kafu, ali ne ako si fasovao virus pa trčiš u klonju da bljuneš upravo pojedeni doručak jer se tako traumiraju jadne seke za šankom. Polar cafe ima brutalnu tortu od čokolade i jako lepu kafu. Inače, u regionu se dosta kafe uzgaja i baš je lepa i mirisna. Za loy Krathong festival puštali smo lampione.

Od okoline, išla sam par puta na vožnju motorom sa kolegama, jako je lepo i zeleno. Plantaže čaja su odmor za oči, al naravno bez bude ništa ne mož da prođe, tako da sam nabasala i na gigantskog njega. Pentrala sam se i na najstrmije brdo u Chiang Raiju. Dvaput, slučajno. Drugi put je bio mesecima kasnije kad sam išla na vodopad i u povratku se spuštala niz tu istu nizbrdicu. Svratili smo u selo Akha plemena jer odatle je dečko tog kolege. To je život sa national geographica totalno, banane u korpama od pruća na leđima, kupanje iza kuće u lavoru, jedenje na podu sa poslužavnika od pruća. Nisam slikala jer mi bilo glupo, ne vole. Evo stepenice 😀

Osim tih par stvari, uglavnom sam spavala i išla u teretanu kod škole. Poslednje dve nedelje su mi bile polu-off tako da smo išli na bazen i to je sve od plivanja i mene na Tajlandu.

Nisam produžila ugovor sa agencijom preko koje sam se zaposlila u školi jer su me lerali za papire i ispade da radim na crno ceo semestar. Posle pauze u matici selim se u Trat, na jugu Tajlanda, tamo blizu Kambodže (uzi mapu pa vidi ako te zanima).