ZANZIBAR – kad te život ošamari !
Prvi susret sa Istočnim delom Afrike
Zanzibar je bio moje drugo daleko putovanje. Poprilično neupućena krenuh u tu avanturu. Znala sam samo da idem u deo Afrike koji krase divne rajske plaže, gde ću moći da se šepurim i fotkam do besvesti. Realnost je, ipak, bila malo drugačija …
Let sa presedanjem u Dubai-u je za mene bio najgori let ikada, obzirom da patim od hroničnog sinusitisa, koji je tih dana potpuno poludeo , glava je bolela toliko da nisam sa sigurnošću mogla da trvdim da ću živa sleteti u Stone Town. Sreća, ili ‘pak tuga, su bile na mojoj strani.
Aerodrom u Stone Town-u deluje kao jedna sklepana šupa. Kao da su pokupili sve daske iz prirode, te nisu stigli da ih obrade, već ih samo nabacali, kako bi napravili improvizovani krov.
Ulice Stone Town-a
Kako se viza dobija na samom aerodromu, već tu možemo da primetimo koliko su usporen narod i kako imaju vremena na pretek. Šalterska službenica me mrzovoljno gleda , jer sam umesto plaćanja karticom odabrala da vizu platim u kešu i to u dolarima ( jedina moguća opcija ), što njoj nikako nije išlo u prilog, jer iziskuje dodatni napor.
Kada smo konačno završili pasoške formalnosti, uzimamo kofere i pravac kombi, koji će nas odvesti do našeg hotela, u samom centru grada ” Tausi Palace ” .
Sam hotel je fenomenalno opremljen, u Arapsko – afričkom stilu, kreveti su sa baldahinima , nameštaj je starinski, rađen od punog drveta. Nakon info sastanka i doručka , koji je serviran u restoranu na krovu hotela, uputih se do lokalne radnjice u blizini, da kupim vodu za piće.
I onda shvatiš kako mi u Srbiji sjajno živimo !
Šetam uskim uličicama Kamenog grada, sivilo i oronule fasade su svuda oko mene. Stižem do prozorčeta sa rešetkama, gde se pojavljuje sićušni lokalac koji mi ubrzo potom protura paket vode kroz taj prozor i uzima novac. Pretpostavljam da se „ radnja „ nalazi u njegovoj dnevnoj sobi, srećom je bilo zamračeno, te ne uspeh da vidim njenu unutrašnjost.
Okrećem se, kad pored mene , u koloni po dvoje, držeći se za ruke, u preslatkim bordo uniformama, prolazi čitavo odeljenje dece, vraćajući se iz škole. Neki su uplakani, neki su zamišljenih pogleda, neki su čak i nasmejani. Neka me tuga obuze, kad ih videh tako malene, okružene tim sivilom …
Školarci u Stone Town-u
Kameni grad
Nakon smo malo odmorili, krećemo u obilazak Stone Town-a. Glavni grad ostrva Zanzibar je pod zaštitom UNESCO-a i interesantno je da je ovo jedini funkcionalan antički grad u celoj Istočnoj Africi. Dok šetamo lavirintom uskih uličica ovog nesvakidašnjeg grada , zatičemo oronule i trošne građevine sagrađene od koralnog kamenja. Jedina svetla tačka svih tih građevina su vrata i balkoni koji su toliko precizno izrezbareni, te na trenutke čine da se osećamo kao da smo u nekom drugom vremenu. U svim tim rezbarijama zatiču se tragovi Afrike, Indije i Persije.
Prvo se zaustavljamo u lokalnom ” kafiću ” da popijemo kafu. Kafić se nalazi na samom ćošku, na ukrštanju dveju ulica. Sedimo na betonu, na drvenim gredama, na plastičnim poluslomljenim stolicama i ispijamo kafu iz omanjih plastičnih čaša, koju su specijalno za nas pripremili vrlo ljubazni lokalci. Već me neka žestoka tuga oko srca steže, jer dolazim u direktan kontakt sa Afričkom realnošću.
Lokalna pijaca – beži dalje dok te noge nose !
Laganim hodom nastavljamo dalje do Darajani marketa, pijaca koja se nalazi u srcu grada i gde se dole na podu, na tezgama nalaze gomile egzotičnog voća. Ukoliko uđemo u natkrovljeni deo pijace, tu su ” tezge ” gde možemo pronaći sveže, tek ulovljene morske ribe, fino načičkane muvama, koje su samo čekale da budu nahranjene. Iako sam vrlo tolerantna i na ” jače ” mirise, miris koji se prostire duž čitavog ajmfora sa ribom me je toliko omamio, da sam jedva potrefila izlaz iz pijace.
Dok čekamo na pešačkom prelazu da pređemo put, pred nama se ukazuje ” javni prevoz Zanzibara “. U pitanju je kamion sa poluotvorenom prikolicom, gde oni uskaču jedan po jedan i ređaju se ” kao sarme “, jer za sreću im malo treba !
Javni prevoz Zanzibara
Dalje idemo do ” Tržnice robova ” , koja je pre više stotina godina bila glavno sedište u koje su dovodili robove iz svih krajeva Afrike i prodavali ih. Nastavljamo do kuće frontmena grupe Queen, poznatog Freddy Mercury-ja. Usput nailazimo na male Zanzibarce, koji po ceo dan bosonogi igraju fudbal na ulici. Tek ponegde je sivi ambijent zamenjen šarenilom Zanzibarskih motiva – suvenira u vidu odeće, torbi, slika itd.
Prison Island
Sledećeg jutra smo se uputili ka gradskoj plaži, na kojoj se uglavnom kupaju lokalci i koja služi kao pristanište omanjim brodovima koji vode na izlete do obližnjih ostrva. U blizini se takođe nalazi i luka, gde pristaju i teretni brodovi, kao i trajekt koji prevozi građanstvo do Tanzanije.
Toga dana je na meniju bio Prison Island. Malo ostrvo, udaljeno samo 6 km od Stone Town-a. Ukrcali smo se u omanje drvene brodove i uputili ka Prison-u. Vetar je toliko duvao i more je toliko talasalo, da smo svi već bili prebledeli sa istim oblačićem iznad glave : ” Hoćemo li stići živi ? ”
Uspeli smo da se iskrcamo u komadu i uputili se ka rezervatu gde su smeštene Aldabra džinovske kornjače. 1919. godine ih je guverner Sejšela poslao na poklon Zanzibaru. One su se veoma brzo razmnožavale, tako da ih je već 1955. godine bilo preko 200. Međutim, lokalci su shvatili da je prodati ih inostranstu dobar način za zaradu, te se njihov broj naglo smanjio, i za 40ak godina njihov broj je spao na 7 kornjača. Tim povodom vlada Zanzibara je pruzela oštre mere za spasavanje ove vrste, pa ih danas možemo zateći u sve većem broju. Interesantno je da svakoj od njih na leđima piše koliko je godina stara, a najstarija ima 194. godine.
Džinovske kornjače na Prison Island-u
Samo ostrvo Prison Island je 1860. godine korišćeno kao mesto za smeštaj robova, koji su radili na obližnjem rudniku korala. Nekoliko godina kasnije na ostrvu se gradi zatvorski kompleks. Međutim, tu realno nikada i nije bilo zatvorenika. Svrha ovog mesta je bila da služi kao karantin obolelima od žute groznice.
Okolina samog ostrva je zaista predivna, te smo ostatak dana proveli uživajući u pejsažima.
Okolina Prison Island-a
Jurimo delfine jer donose sreću !
Već narednog dana smo se uputili ka ribarskom mestu Kizimkazi, koje se nalazi na jugu ostrva. Nakon smo se opremili maskama i perajima, ukrcali smo se u brodiće od pleksiglasa i krenuli u vožnju okeanom, do mesta gde ćemo sresti delfine. Obzirom da je i toga dana okean bio nemiran, umesto da plivam sa delfinima u njihovom prirodnom staništu, sa brodića sam uživala u njihovim igrarijama.
Dok šetam korenjem mangrova, osećam se kao Alisa u zemlji čuda !
Obilazak nastavljamo posetom Jozani šume, koja se prostire na oko 2 500 hektara i dom je retke vrste , endemskih crvenih Kolobus majmuna, koji se mogu videti još samo na Zanzibaru. Drugi deo šume je meni bio daleko interesantniji, a to je ogromna površina obrasla mangrovima. Šume mangrova predstavljaju šume stabala raznih vrsta mangrova, koje su vrlo otporne na so morske vode, a rastu u obalnim područjima gde su izražene plime i oseke. Razgranato korenje mangrova predstavlja životni prostor za razvoj mnogobrojnih vrsta. Važna su mesta za mreštenje i odrastanje mnogih vrsta riba i rakova.
Jozani šuma – šuma mangrova
Paje plaža
Najzad stižemo na Paje plažu, koja se nalazi na istočnoj strani ostrva. Na ovom delu ostrva su izrazite plime i oseke, pa se voda povlači i vraća do dva puta dnevno. Dešava se da se nekada njeno povlačenje meri u kilometrima, te plaža u tim momentima deluje kao da se okean presušio, jer se voda ne nazire na vidiku. Nakon povlačenja tu možete zateći dosta algi i mulja, račića koji stidljivo šetaju po tom peščanom prostranstvu. Ova plaža je izuzetno popularna među turistima, a pogotovo onima koji se bave kite surfovanjem. Za njih prestavlja pravi raj. Na samoj plaži se nalazi mnoštvo preslatkih restorana , gde možete probati odličnu klopu i uživati u ovim čudima prirode.
Paje plaža
Safari blue
Sledećeg jutra se selimo na jugozapad ostrva, odakle tradicionalnim brodom, ručno pravljenim od afričkog mahagonija , dolazimo do plaže na sred okeana. Ta peščana ada zvana Nakupenda nastaje usled oseke, tačnije kad nivo vode opadne, tu se može zastati i u bistroj vodi lepo iskupati. Proveli smo par sati uživajući u sred Indijskog okeana, dok su nas ljubazni domaćini čašćavali sitno iseckanim tropskim voćem. Ananas nigde nije sočniji nego na Zanzibaru !
Sa te plaže nastavljamo ka Kwale plaži, gde nas čeka fantastičan ručak – pirinač sa sosom od povrća i u naletima pristižu sve moguće vrste riba, gambori, lignje, hobotnice, jastozi, krabe. Sve je vrlo autentično, restoran je improvizovan od neke cerade, poređani stolovi sa mušemama i klupama, jedemo iz plastičnih tanjira, jer život je ” Hakuna Matata ” !
Na toj plaži se nalazi i par ” butika “, gde možemo kupiti razne vrste haljina, torbi , marama za natpisom Zanzibar. Nakon par minuta šetnje stižemo do ogromnog Baobab drveta, starog preko hiljadu godina. Vreme je za povratak. Ukrcavamo se u brodiće i nastavljamo u istom ritmu, jedreći Indijskim okeanom i slušajući zvuke talasa.
Zalazak Sunca na Kendwa plaži
Farma začina
Obzirom da je Zanzibar ostrvo poznato po začinima, kojih zaista ima u izobilju, ni ne čudi što je baš poseta Farmi začina posebno prirasla mom srcu.
Na ogromnom prostranstvu šetali smo od ploda do ploda i bili smo u prilici da vidimo kako uzgajaju tropsko voće, orašaste plodove i začinsko bilje, kao što su : muskatni oraščić, karanfilić, crni biber, korijander, cimet, đumbir, kurkuma , vanila i slično.
Kada smo dobili svo potrebno znanje o začinima, usledilo je iznenađenje. Jedan od lokalaca zaposlenih na farmi, momak po imenu Omar, penjao se na drvo palme visoko 30m , samo uz pomoć sopstvenih ruku i nogu i parčeta kanapa, kako bi nam dohvatio plod kokosa ! Fascinantno je kako kanap uveže oko nogu u obliku broja 8, kao omču kojom kači drvo i tako ide sve više i više. Obzirom da je drvo jako visoko, poprilično je tanano, ali njega ni to nije sprečilo da uz pesmu ” Hakuna Matata ” dođe do svog cilja !
Momak Omar koji se penjao na drvo visoko 30m da nam dohvati plod kokosa !
Život bez brige
“Pole pole “, ” Jumbo ” i ” Hakuna Matata ” su tri izraza kojima vam se lokalci najčešće obraćaju, dok ste tamo.
” Pole pole ” u prevodu znači POLAKO, jer oni tako žive. Za sve imaju vremena i nema mesta žurbi i nervozi.
“Jumbo ” im dođe kao neka vrsta pozdrava, kao narod su prema turistima ljubazni i predusetljivi. Bilo da pored vas jurišaju kombijem, da vas sretnu u gradu mahaće vam i uz široki osmeh uzviknuti „ JUMBO, JUMBO MY FRIEND „
” Hakuna Matata ” – život bez brige. Trebalo mi je vremena da ovu rečenicu shvatim i prihvatim kao njihov način života. Nakon doživljenog kulturološkog šoka, konačno sam shvatila da su oni savršeno srećni tako kako žive. Da idu goli i bosi, da su sposobni da od prirode uzmu sve što im pruža, jer osmeh je merna jedinica za sreću i jezik koji svi razumemo !
Par činjenica o Zanzibaru
Sam Zanzibar je ostrvo koje pripada državi Tanzaniji. Smešteno je uz istočnu obalu Afrike i u prevodu znači ” zemlja crnaca “.
Ovde su se smenjivale različite kulture i narodi, a Persijanci i Osmanski Arapi su se najduže zadržali, pa je samim tim to i glavni razlog zašto je Islam dominantna religija. Interesantno je da je kopneni deo Tanzanije pretežno naseljen hrišćanima. Dok je sama Tanzanija stroga, tamo je sve po PS-u, Zanzibar je sve laganica.
Kendwa – raj na obali Indijskog okeana
I na kraju, kao beg od realnosti, došlo je vreme da naše kofere stacioniramo na sever ostrva, u Kendwa Rocks Resortu. Fantastičan smeštaj na samoj Kendwa plaži, gde je svaka soba zasebni bungalov i svaki bungalov nosi naziv po nekoj Afričkoj državi. Ceo kompleks je božanstven, otvoren natrkrovljen restoran sa nameštajem od punog drveta, ležaljke u obliku bračnih kreveta i čamčića, beli brašnasti pesak koji se kilometrima proteže, sve nijanse plavetnila Indijskog okeana.
Plavetnilo Indijskog okeana
Pet dana u raju, lenčarenja i potpunog uklapanja u moto Zanzibaraca „ Hakuna Matata „
Probali smo najbolje morske specijalitete po smešnim cenama, pili pivo Kilimandžaro i koktele svih mogućih vrsta. Gledali nestvarne zalaske Sunca, krstarili brodićem do susedne Nungwi plaže, gde su nas Afrikanci zabavljali uz njihove dobro poznate hitove.
Manga Zanzi ekipa šopinguje od plažnih prodavaca na Kendwa plaži
Družili se sa lokalnim plažnim prodavcima suvenira i smejali se iz duše !
Jer život je zaista lep !
Tijana Krstić
Instagram : tijanas__world
Sorry, the comment form is closed at this time.