Singapur, pa Laos

Dakle ja sam jedina štreberka koja je kupila kartu za izlaz iz Tajlanda i to za Singapur jer sam bila sigurna da mi za tamo ne treba viza. Na sajtu piše da to treba i ja kao ajde. SVI su mi se smejali što sam to uradila i naravno da mi niko to nije tražio i ja kao a jebiga debil sam, šta. I nisam znala da u Laos samo uđeš i daš 30 evra i daju ti vizu u konzulatu, sipaju, ne pita kolko si puta već bio.

Nego, da počMem. Debil za kog sam radila smatra da ti pomaže tako što samo pita “How can I help?” i nikad ne odgovori ni na jedno pitanje. Najozbiljnije, sretala sam razne diletante u životu, al ovaj je brate pobedio. Dakle kažem čoveku idem u Singapur da obnovim vizu jer mi nisi sredio (jebene) papire već dva meseca i on klima glavom hehe veli naaaj (veri najs kad pričaju Tajlanđani) i ja odem u Singapur pod temperaturom i odem u ambasadu i oduvaju me jer GDE MI JE KARTA ZA IZLAZ IZ ZEMLJE. Pa jebemu majku da mu jebem jel ovo stvarno?

Odem u kafić, zakačim se na net, zovem debila on kaže “ne znam šta da ti kažem, al svi znaju da su jako strogi u Singapuru” pa što mi nisi rekao da ne idem jebem ti seme i pleme da ti jebem. Plačem nasred ulice i kreće i kiša. Kakva jeftina scena, a ništa nije jeftino u vezi sa Singapurom. Propadne mi karta za nazad, kupim drugu, do Laosa pa da tamo pokušam da dobijem vizu. Odlepila. Idem makar da uživam kolko mogu. Natabanala sam jedno 30 kilometara za ta dva dana ukupno koliko sam bila tu, i malo mi.

Hostel je prekoputa džamije koja izgleda ko da je od fondana, što kaže Irena.

Odlepljujem koliko mi se sviđa ovaj grad/država, toliko je čist, smislen, uredan, ima sve, zelenilo, fenseraj, mirni deo sa kućicama, uređen prilaz vodi, ma predivnoća.

Pola se ne sećam malo, imala sam 39 temperaturu i jedino što mogu da kažem je da želim ponovo da idem tamo, al zdrava i u društvu (normalnom).

E da, logo javnog prevoza:

Bila sam u Sentosa parku, hjao što je lepo svašta nešto ima, nisam baš imala ni para ni vremena ni snage (bolesna, remember?) da sve obiđem al šta mogu da kažem:

1. Akvarijumi su jako lepi ali na kraju dana depresivni koliko i zoo-vrtovi.
2. Pentranje na vidikovac je uvek dobra ideja.
3. Kad ima zilion stepeni, ponesi vodu, čak i kad košta previše
4. Muzej voštanih figura će uvek biti dovoljan kroz izlog
5. Možda je ipak trebalo da dam milion dukata i uđem u Universal studios
6. Idem da dremnem pa ušetnju pored vode

U Singapuru ima taj neki prelepi park sa možda malo kičastim svetlećim drvećem al meni je bilo prezabavno da blenem u to dok ide muzika i u pozadini je zgradurina na vrhu koje je brod.

Iz Singapura, preko Malezije i čekanja od 8h na aerodromu usred noći, letela sam za Laos, tačnije Luang Prabang, na severu Laosa, pa onda busem kr kr kr krrrrkrkrk do Vietiena. Ne znam kako se piše na srpskom, i ne zanima me, sranje je grad i ne zaslužuje moj klik po guglu. Jedna pauza na paklenom putu i ovaj pogled bio je dovoljan da me malo uteši što se patim sto sati.

Ali Vientien. Do te mere je štrokav vazduh da vidiš prašinu u u vazduhu. I oklizneš se O PRAŠINČINU i padneš na dupe. Jeftino pivo, dobri sendviči, ružan grad. Jedino što kao ima da pokaže je ova kopija trijumfalne kapije i neki park sa raznim budama u koji nisam otišla jer mi je buda uveliko preseo, kao i predosadni hramovi na svakom ćošku, preisti svi do jednog. Prevrći očima, zabole me, meni je sranje.

Jedino kul mesto koje sam posetila tamo bio je restoran Makhpet (u prevodu mnogo ljuto, pa sam samo desert jela, zajebi, ne rizikujem), koncept je da marginalizovani mladi rade u restoranu i mnogo su fini i trude se i lepa je i bašta i sve nekako cozy.

A tajlandski konzulat, prvo odeš u krdo i čekaš sa svim ilegalcima koji obnavljaju vizu po šurnaesti put jer te tu niko ništa ne pita (in your face singapurska šalterušo, viš da može), predaš pasoš i dobiješ ovaj papir:

Joj, Tajlande, Srbijo.

Pokupila vizu, naklackala se još 16 sati busem do Chiang Raija, odradila semestar do kraja i zauvek otišla sa severa Tajlanda.