Singapur – grad iz budućnosti

Svake godine, The Economist Intelligence Unit objavljuje istraživanje najskupljih gradova na svetu. U martu ove godine, napravljen je spisak i Singapur se, drugu godinu zaredom, ubedljivo našao na prvom mestu. Posle Singapura idu Hong Kong, Cirih, Tokio i Osaka.

Singapur je jedan od samo tri grada koji su ujedno i države, pored Monaka i Vatikana. Retko ko zna da se ovaj grad sastoji od 63 ostrva!

Ceo svet na jednom mestu

Singapur spaja malajske, kineske, arapske, indijske i engleske kulture. U njemu svi zajedno žive i rade u idili koju pruža ovaj grad. Ova jedinstvena etnička raznolikost daje primer svim ostalim zajednicama, pokazuje da se može doći do idealnog sistema za život koristeći prednosti svake grupe ljudi. Ta lepota različitosti je i zabavna jer bi bilo jako dosadno da su svi isti. Kako oni kaži, kod njih vlada rasna harmonija. To je još jedan dokaz da smo svi jedno i da nije bitno koje smo rase, religije ili boje kože, granice su u našoj glavi.

Ova slika, gde možete videti dva malajca, indijca i arapkinju koji se voze metroom ne obraćaju pažnju jedni na druge, govori više od bilo kojih reči:

Lepota u svoj ovoj različitosti je takođe u tome što u jednom danu, možete doručkovati u indijskom delu, ručati u kineskoj četvrti i večerati u Malajskom restoranu.

Primetio sam da su otvoreni za komunikaciju, kako među sobom, tako i prema strancima. U metrou nisam imao sitno za kartu. Devojka koja je bila iza mene u redu je primetila da se mučim sa mašinom, prišla i platila mi je kartu. To jeste mali iznos ali se taj gest ne meri u novcu već u spremnosti ljudi koji žive u Singapuru da pomognu bilo kome ko se nađe u njihovom gradu.

Unutar metroa jako hladno! Mislio sam da ću se razboleti prelazeći iz hladnog metroa u prevruč grad. Zato je dobro da uvek imate kod sebe nešto da se ogrnete kada ulazite u metro ili bilo koji drugi zatvoreni prostor.

Razvitku je doprinelo i to što traže povratnu informaciju jedni od drugih i tako unapređuju sebe. Ovo je najviše izraženo u uslužnim objektima i mestima gde se radi sa klijentima. Na kraju svake usluge, možete naći aparat da ocenite rad od 1 do 5. Smešno mi je bilo kada sam video to čak i na izlazu iz WCa:

Loše strane sistema

Strana koja mi se nije dopala je ta što se u većini slučajeva, ljudi ponašaju kao na pokretnoj traci. Svi prate pravila ponašanja pa se u jednom trenutku osetiš kao da si deo neke mase koja se kreće, radi i živi kako joj se kaže. Par primera koji su skrenuli pažnju:

Izlazi iz metroa su obeležni tako da se zna gde stoje ljudi koji čekaju da uđu u voz i da se zna gde izlaze ljudi iz istog.

Takođe je to slučaj sa taksijima. Morate stati na unapred obeleženo mesto za red za taksi.

Na pokretnim stepenicama, svi stoje na levoj strani. Ukoliko želite da hodate, idete desnom stranom.

Zastrašujuća je činjenica da se mozak sve manje koristi u svakodnevnim situacijama. Svi su na auto-pilotu. Kreću se kao zombiji gledajući u svoje telefone koji im obuzimaju pažnju toliko da ne vide sunčan dan, ne vide lepu devojku koja sedi kraj njih u metrou niti vide čistotu onog deteta što se igra na livadi u parku.

 

Lepota u svemu tome

Kao i sve u životu, veliki sistemi imaju velike mane ali i velike lepote. Mana ovog velikog sistema što se većina stvari automatizovalo i ljudi se ponašaju kao na pokretnoj traci. Ali verujem da je upravo ta disciplina doprinela izgradnji Singapura do te mere da izgleda kao grad iz budućnosti. Svojim svetlećim vodenim atrakcijama i masivnim artističkim skulpturama izaziva divljenje i oduzima dah. Posebnu pažnju su mi skretali neboderi kojih ima na sve strane. Potpuno su zastakljeni i njihovi oblici i boje oslikavaju se jedan u drugom.

Svaki put kada se izmestimo iz našeg okruženja u ovako razvijenu sredinu, shvatimo koliko jedno biće, visoko svega manje od 2 metra, može da napravi sa svoje dve ruke. Impozantno je šta smo postigli kao vrsta i zato svaki put kada vidim čoveka da stvara, ja skidam kapu.