Postoji put u Katmandu

Dragi citaoce, par napomena pre nego sto pocnes sa citanjem: sve sto ces procitati ovde je pisano na osisanoj latinici i samo pocetak recenice je dovoljno bitan da pocne velikim slovom. Od srca preporucujem citanje stevana pesica i knjige katmandu koji je jedan od najlepsih i najzanimljivijih putopisa koje sam imao priliku da procitam i veruje se da je najbolji putopis napisan na srpskom jeziku. Meni je svakako bio lep uvod za moje putovanje i zavrsavam sa citanjem sada kada sam se vratio.

Podela na azijski i evropski kontinent je vestacka i nema bas mnogo smisla, nisu odvojeni morem tako da bi neko pomislio da se radi o jednom kontinentu. Ono sto ih razdvaja je veliki civilizacijski i istorijski jaz: azija je mnogo starija i vecina nas evropljana vuce korene iz azije. To kod mene stvara jednu veliku ceznju za azijom, i ta ceznja se vrlo lepo namiri tokom putovanja. Slicnu stvar sam primetio i kod ostalih evropljana koje sam sretao na putu.

Moj boravak u katmandu se moze podeliti na dve celine od po tri dana, posto tri dana zaokruzuju jednu lepu celinu i mislim da bi ponude turistickih agencija trebale da navedu koliko trodnevnih celina sadrze: boravak od 8 dana vam nazalost pruza samo dve pune celine, tako da mozete smatrati da vam je falio jedan dan za trecu celinu 🙂 Elem, inicijalno je moj boravak usled greske autora mogao da sadrzi samo jednu celinu, ali sam ipak shvatio da je tri dana u katmandu premalo u odnosu na sedam godina na tibetu. Tako sam odlucio da sebe castim jos jednom celinom i nisam se pokajao.

Putovanja se sastoje od momenata koje sam doziveo a ne od dana, sati, meseci, godina koje sam proveo u putu. Ponekad imam problem da slozim sve momente hronoloskim redom ali to nije presudno za ovu pricu. U katmandu nikad niste sami, u retkim situacijama kada nema ljudi oko vas, naci ce se neka zivotinja, a ako ni zivotinja nije tu verovatno ste u drustvu nekog veceg ili manjeg bozanstva. Tako sam i ja na aerodromu bio u drustvu taksista koji su mi ponudili caj dok sam cekao mog domacina da dodje po mene, a onda kada sam shvatio da je on zaboravio na mene oni su mi velikodusno ponudili prevoz uz napojnicu u vrednosti prevoza: moj domacin mi je platio prevoz do aerodroma tako da mislim da niko na kraju nije ostao uskracen. Cenkanje u katmandu je jedna vrlo simpaticna igra u kojoj niko ne pobedjuje, ja ne znam koja je cena toga sto sam dobio, a oni nisu sigurni koliko sam u startu bio spreman da platim. Uglavnom se nadjemo negde na sredini, a ponekad i zasluzim postovanje svojih protivnika i prijateljski gest. Voznja od aerodroma je bilo jedno od najzanimljivijih saobracajnih iskustava u mom zivotu, dok sam pokusavao shvatim da li postoji bilo kako pravilo osim da je volan sa desne strane, uvideo sam prvo: kada se krava nalazi na sred puta svi prekidaju svoju suludu voznju i zaobilaze je. U tom trenutku mi je vec bilo puno srce i ne bih se ljutio da mi je neko rekao da moram odmah da se vratim kuci. Tek kasnije cu shvatiti da je i voznja u katmandu izraz postovanja i velikodusnosti.

Po gradu se vide posledice zemljotresa, ali vrlo brzo uvidjam da su mnoge stvari mozda takve vec godinama pre zemljotresa. Trazenje durbar trga nije tako lako kao sto mi se cinilo kada sam krenuo iz sobe, prelazak iz prasnjave u prasnjaviju ulicicu ne uliva mi poverenje da sam na pravom putu iako verujem da je trg mozda zapravo iza coska. Kada sam ga najzad pronasao, docekuje me tabla gde pise da je ulaz deset puta skuplji za one koji nisu nepalci: meni je tek prvi dan ovde tako da je malo rano da krenem da dokazujem moje nepalsko poreklo. Nepalci cak i ne placaju ulaz, ali je belokozce malo lakse proveriti da li su kupili kartu. Uljudno odbijam da kupim i vodica i odlucujem da lutam sto je uvek ispravna odluka: nakon izvesnog vremena nailazim na predstavu nepalskih igara u kojoj sam naucio da bogovi imaju svoje strasno oblicje koje sluzi da se rasteraju zli duhovi i da je paun zivotinja koja uziva neverovatno mnogo postovanja ovde. Nakon svega toga dobijam poziv za veceru sa stranim diplomatama (i dalje zbog moje nesto svetlije puti dolazi do odredjene zabune) ali se ipak odlucujem da jedem kao nepalac to vece.