Neotkrivena i zagonetna Burma

Prelepa i zemlja bogata kulturom, decenijama zapostavljena  zbog  brutalno represivnog režima, Mjanmar (Burma) se poslednjih godina smelo i uporno bori za svoju demokratiju. Nakon omekšavanja, a zatim i izlaska iz turističke izolacije posle petnaest godina, vodeća politička opoziciona stranka, „Nacionalna liga za demokratiju – Mjanmar” svojim programom stimuliše veliki broj turista da poseti ovu neotkrivenu destinaciju, ali infrastruktura još uvek nije adekvatna da odgovori velikom broju zainteresovanih.

Mjanmar strpljivo čeka i mami svoje posetioce zlatnim stupama, bogatim pirinačanim poljima, zagonetnim  ruševinama  hramova, živopisnim planinskim predelima i jezerima. Najupečatljiviji od svega su susreti sa ljudima, željnim da  strancima približe  svoju  zemlju i kulturu. Ono što ostaje da se vidi je, da li će se trenutne, skromne političke reforme pretvoriti u trajne promene.

Mjanmar ima tropsku klimu. Sa jugozapada  monsun donosi kišu od maja do oktobra. Putevi mogu postati neprohodni, naročito od jula do septembra. Od oktobra  kiša  jenjava, pa je najbolje vreme za posetu Mjanmaru od novembra do februara, kada se lakše adaptira na temperature. Od marta do maja, zemlja postaje veoma vruća, posebno suva zona centralnih ravnicama. Bagan i Mandalay često imaju temperature iznad  40°C.

Jangon – Duga je  istorija naseljavanja  ovog dela  delte nad kojom, od 6. veka n. e., bdi pagoda Shwedagon Paya. Nakon što je područje osvojio kralj Alaungpaya  1755. godine i selo preimenovao u Jangon, započeo je njegov prosperitet i značaj kao luke.  Godine 1852. je ozbiljno oštećen usled britanskog osvajanja. Britanci mu menjaju ime u Rangun i obnavljaju prema sopstvenim planovima. Britanija, 1885. godine, proglašava  Rangun glavnim gradom i proteruje  poslednjeg burmanskog  kralja iz Mandalay-a.

Grad su okupirali Japanaci tokom Drugog svetskog rata, ali bombardovanje nije ostavilo velike posledice. Decenije međunarodne izolacije su učinile da većina objekata od kulturnog značaja bude zanemarena, a 2005. godine mnogi  objekti su potpuno napušteni jer je vlada preselila svoja  ministarstva u novu prestonicu, Nai Pii Tav. Uprkos tome, Jangon ostaje  komercijalni centar Mjanmara i počinje da privlači programere nakon nedavnog ublažavanje međunarodnih sankcija. Jangon je veliki iako  još nije modernizovan grad, specifičan je zbog svojih  zgrada u viktorijanskom stilu, avenija drvoreda, jezera i parkova, prijatnih prodavaca i šarenih tezgi. Ljudi koji završavaju  svakodnevne poslove obuveni su, tradicionalno, u sandale.

Nemojte da propustite u Jangonu

Sule Paya i Mahabandoola vrt – Kada su Britanci pravili urbanistički plan grada, stavili su Sule Paya u njegovo srce i zlatnom centralnom stupom, visokom 45 m, stvorili najupečatljivije obeležje centra Jangona. Pagoda, okružena prstenom prodavnica, formira kružni tok, koji podrazumeva mnoštvo autobusa i saobraćajne gužve, ali je iznenađujuće miran iznutra. Jugoistočno od Sula Paya je Mahabandoola vrt, malo zapušten, ali dobar kao mesto da se  pobegne od gradske vreve.
Statua kraljice Viktorije je odavno uklonjena, a danas je tu spomenik nezavisnosti  postavljen 1950. godine.

Šri Devi – Tamilski hram na uglu 51. ulice i Anavrahta puta, Šri Devi, je jarko obojen za razliku od uobičajeno belo-zlatnih budističkih pagoda. Puja (ritualni obred) se dešava u 8h ujutru i 6h popodne, a najveća godišnja svetkovina u hramu je 10. juna. Sveštenice ne dozvoljavaju da se fotografišu  statue bogova.

Shwedagon Paya –  srce budističkog Mjanmara, ogromna  zlatna stupa, nalazi se na manje od 3 km, severozapadno od centra grada, a vidljiva je gotovo iz svih delova grada. Legende kažu da je hram prvi put izgrađen na ovom mestu još u vreme Budinog života, ali sadašnja struktura je obnovljena  1775. godine, nakon razornog zemljotresa.
Ogromna glavna  stupa dominira  na vrhu, ali postoji čitav niz manjih hramova, stupa i Budinih  slika koje je okružuju. Za mnoge meštane, poseta hramu je ne samo verski nego i društveni događaj. To je prilika da se okupe sa prijateljima i porodicom ili da se sastanu sa poslovnim saradnicima. Pagoda ima  posebnu atmosferu u večernjim satima,  kada je posećuju mladi monasi u nadi da će moći da pričaju i usavršavaju svoj engleski jezik sa strancima. Kao na svim budističkim svetim mestima, oko Shvedagona, bi trebalo da se hoda u smeru kazaljke na satu. Prva stvar koju mnogi budisti urade je da posete odgovarajuće svetilište na dan svog rođenja, polože cveće, zapale sveće i sipaju vodu  na sliku. Moguće je prići pokrivenim stepeništem iz bilo kog od četiri osnovna smera ili liftom, invalidskim kolicima, sa južne strane.

Hledan pijaca – Jugozapadno od Inia jezera i blizu Hledan stanice, poseta Hledan pijaci je odličan način da se iskusi svakodnevni život Jangona. Stotine tezgi sa hranom postavljene su svaki dan u okolnim ulicama (6 – 11h pre podne i 3 – 11h posle podne). Iza pijace, je 50. ulica, posebno zanimljiva studentima u večernjim satima jer je blizu Univerziteta  Rangun.

Kyauk Taw Gyi – Veliki sedeći Buda u Kyauk Taw Gyi pagodi, koja se nalazi oko 14 km severozapadno od centra, u blizini aerodroma i zloglasnog Insein zatvora, čini je jednom od najupečatljivijih budističkih lokacija. Buda je isklesan iz jednog komada mermera u blizini Mandalay-a 1999. godine, a zatim prenet  do Jangona, brodom i vozom.

Botataung Paya – Veliki kompleks Botataung Paya sa 40 m visokom zlatnu stupom u svom središtu i izletištem u kome hlad pravi šuma bambusa, popularno je za porodičnu relaksaciju. Ima istoriju dugu više od 2000 godina, ali su zgrade uništene  bombardovanjem  1943. godine,  a  obnovljene nakon sticanja nezavisnosti  zemlje. Neobično, obnovljena stupa je šuplja i sadrži niz slabo osvetljenih  komora  na zidovima prekrivenim zlatom, kojom lutaju posetioci, dok monasi meditiraju. Komore okružuju relikviju pagode, Budinu kosu, koja se čuva u kovčegu optočenim zlatom i dragim kamenjem.

Kolonijalno jezgro (The Colonial core) – ulice oko Sule Paya sadrže neke od najinteresantnijih građevina kolonijalnog doba u Jangonu, uključujući i nekoliko koje je napustila Vlada, kada je prešla u Nai Pii Tav. Na severoistoku kružnog toka je impozantna Gradska kuća koja je i dalje u funkciji. Gradska kuća je izgrađena po  britanskom projektu, ali sa ornamentima inspirisanim Bagan hramovima. Istočno odavde, sada prazno, je bivše Odeljenje za imigraciju, prvobitno izgrađeno kao robna kuća,  s natpisom “Harrods Istoka”. U blizini, u ulici Pansodan, ima više kolonijalnih zgrada, uključujući i Viši  sud, građen od 1905. – 1911. godine u stilu tipičnom za Britansku imperiju u Indiji. Zgrade se još uvek koriste za istu svrhu, ali je Vrhovni sud u zemlji sada u Nai Pii Tavu. Južni kraj Pansodan ulice je nekada bilo središte najprestižnijih preduzeća u Rangunu, uključujući Sofaer organizaciju, zgrada na broju 62, koju je sagradio Baghdadi, Jevrej, gde su smeštene pravne i finansijske kancelarije, kao i prodavnice koje prodaju uveženu luksuznu robu. Sada je tu i Lokanat umetnička galerija. Odjeljenje za unutrašnje  prihode je  u istoj ulici, sa cvetnim ornamentima  u stilu Art dekoa.

Mandalay  je bio poslednja prestonica Mjanmara i nalazi se skoro 700 km severno od Jangona, između moćne reke Iravadi i Shan platoa. Mandalay se smatra centrom kulture, ali i gradom zanatlija i trgovine robom sa svih strana. Geometrijski raspoređene ulice, 8 km duga staza za bicikliste oko nekadašnje kraljevske palate, pagoda i manastira, samo su neke od najočiglednijih karakteristika. U blizini Mandalaya su bivše kraljevske prestonice i verski centri Amarapuri, Mingun, Inva (AVA) i Sagaing, svaki vredan posete. Preko Mandalay-a je još jedan ulaz u Mjanmar jer ima  direktne vazdušne linije sa Bangkokom, Singapurom, Kunmingom i Chiang Maijem.

Mandalay čini dobru polaznu tačku za jednodnevne izlete, a vrhunac za mnoge je most od tikovine u Amarapuri, 1,2 km dugačak, kao stvoren je za uživanje uz izlaske ili zalaske sunca. U teoriji potrebno je da imate kartu za prelazak, ali često niko ne proverava. Na drugom kraju mosta je Pagoda, Kiauktavgii Paya, izgrađena 1847. godine. Most pre svega čini atmosfera, a sigurno ćete dobiti nešto intimniju, s manje turista, u zoru.

Sagaing – Glavni grad Shan carstva iz XIV veka , prepun je belo-zlatnih  pagoda i nalazi se  na 21 km od Mandalay-a, preko reke Aieiarvadi. Najčešći pristup je  peške sa južne strane, a prvi hram na koji ćete naići na vrhu je Soon. Hram Ponia Šin Paya ima fantastičan pogled na reku Iravadi i mnoštvo rasutih hramova po okolnim brdima.

Monywa –  Nalazi se u Sagaing oblasti, a geografski 136 km severozapadno od Mandalay-a, duž istočne obale reke Chindwin. Biće vam potrebno 3 sata vožnje od Mandalay-a preko Sagaing oblasti kako bi došli do Monywa. Thanboday pagoda je  ovde velika atrakcija. Prema mitu u spomenik je  urezano  7350 relikvija i drugih svetih  predmeta. Boddhi-tataung (1000 Buda) je grupa drveća sa slikama Bude i pruža jedinstveno uživanje u hiljadu  stabala  sa Budinim likom na jednom mestu. Selo najvećih  stojećih Buda  u celom svetu je poznato kao selo Khatakan Taung u Monywa.

Inva (Ava) – Većina ljudi se uputi u obilazak Inva na konju ili na slonu, ali je isto tako moguće i pešice, biciklom ili motorom iz Mandalay-a (krug je 5 km dug). Tu se nalaze četiri glavne znamenitosti. Na početku je Maha Aungmye Bonzan hram. Druga atrakcija, u blizini, je “krivi toranj” Nanmiint, jedan od retkih objekata preostalih od palate kralja Bagyidaw-a. Dalje na zapadu, je Yedanasini Paya, sa kolekcijom stupa  raštrkanih po  poljima, a zatim Bagaya Kiaung, vrhunac Inva, manastir izgrađen od tikovine 1834. godine sa predivnom atmosferom.

Mingun – Selo Mingun, 8 km severozapadno od Mandalay-a čamcem, ne bi danas bilo tako atraktivno da nije bilo kralja Bodavpaya, koji je 1790. godine odlučio da ovde izgradi ogroman hram i privremenu palatu, da bi bio u blizini. To bi bio najveći hram na svetu, ali sve što je završeno do njegove smrti – 29 godina kasnije – bio je donji deo.  Pošto se sastoji od 70 m kocki od cigli sa velikom terasom na vrhu i dalje je prilično impozantna građevina. Druga glavna atrakcija u selu Mingun je bronzano Mingun zvono, koje je takođe  naručio Bodavpaya. Sa obimom od skoro 5 metara, najveće je netaknuto zvono na svetu. Malo dalje na severu je Hsinbiume Paya, koja je, svojim dizajnom, trebala da predstavi Sumeru, planinu u centru budističkog  kosmosa, kao i mora koja je okružuju.

Bagan – glavni grad prve dinastije Mijanmara,  podigao je kralj Anavrahta  1044. godine i nalazi se oko 193 km južno od Mandalay-a. Postoji više od 2000 hramova i stupa koje se prostiru pustinjom, površine  42  km², na istočnoj obali Iravadija. Svi ti verski spomenici od crvene cigle i štuka izgrađeni su u periodu od  11. do 13. veka. Veličanstvena arhitektura hrama, neverovatno lepe zidne slike i freske, štuko dekoracija,  slike Bude,  govore o prefinjenim motivima kulture starih Bagan dinastija.

Planina Popa – je vulkan sa 1518 m nadmorske visine i predstavlja utočište za 37 vrsta životinja. Mnogo hodočasnika, a i turista se penje na vrh da poseti hram poznat kao Taungkalat (na 737 m) na jugozapadnom obronku. Osam stotina koraka je do hrama, a u toj šetnji majmuni će vam olakšavati ili otežavati penjanje.

Taungoo – je bio centar Carstva u 16. veku kada je poražen Sijam, a Shan oblast došla pod njegovu kontrolu. Njenog kralja, Baiinnaung, je mnogo cenila vojna hunta, a i sadašnja vlada. Grad nema većih atrakcija, ali je prijatno mesto da se provede jedan dan na putu između Jangona i Mandalaja. Šume oko Taungoo-a su prijatne, a tu su i  organizovane  posete kampu  slonova, gde možete da ih vidite kako vredno rade, ali nije jeftino. Najveća pagoda u gradu je Shvesandav Paya, zapadno od pijace, koja datira iz 1597. godine. 

Plodna Delta – oblast južno i zapadno od Jangona je dugo bila od velikog značaja, zbog svoje bogate poljoprivredne proizvodnje i strateške lokacije za trgovinu. Veliki deo regiona je bio zatvoren nakon ciklona, 2008. godine, ali sada je ponovo otvoren. Većina ljudi prelazi preko bujnih zelenih polja pirinča, na putu do plaža u Chaung Tha i Ngve Saung-u.

Dobar način da se vidi veći deo regiona je da se putuje javnim trajektom do Pathein-a, naselja poznatog po ručnoj  izradi suncobrana i  zgradama iz kolonijalnog doba. Najveći kompleks pagoda u gradu je Shvemokhtav Paya, koji datira iz 12. veka.  Legenda kaže da je muslimanska princeza pitala svoja tri budistička  ljubavnika da joj izgrade hramove, svaki po jedan, a ovaj je bio najveći. Stupa je visoka 40 m, a na vrhu se nalazi ukrasni kišobran od  zlata, srebra i bronze.

Zapadna obala Mjanmara leži na severu regiona delte. Najpoželjnija  destinacija u ovom delu zemlje je plaža Ngapali. Ako ste u potrazi za netaknutim belim peskom, bistrim plavim morem i opuštanjem uz koktele i najsvežije morske plodove, ovde ćete to i pronaći. Na plaži Chaung Tha pesak nije najbelji, voda nije najčistija, ali ovo mesto za opuštanje i upoznavanje sa lokalnim  stanovništvom je kulturno iskustvo samo po sebi.  Plaža Ngve Saung, duga 15 km, sa svetlim i sitnim peskom, je privlačnija od plaže u Chaung Tha. Postoji mnogo odmarališta, ali za razliku od Chaung Tha nije puna dece koja se igraju plivajući na velikim unutrašnjim gumama. Privlači mnogo više stranaca i bogatijeg lokalnog stanovništva, što znači da su cene više. Tu je i malo selo, u potpunosti usmereno na  ispunjavanje želja turista.

Inle jezero i istok zemlje – Pet kilometara dug kanal koji otvara širok pojas jezera sa brojnim selima na štulama i plutajućim vrtovima između  maglovitih planinskih venaca. Ribari u svojim plitkim čamcima love ribu, njihovi kanui su plutajuće bašte, cveća  ili paradajza, čilija, karfiola  i drugog domaćeg  povrća. Jezero se nalazi u državi Šan, na 1000 metara nadmorske visine i predstavlja dom Intha naroda i mnogih drugih etničkih manjina. Dok jedrite između sela možete čuti zveket razboja za svilu, ćaskanje devojaka  dok pakuju cigare i mahati nasmejanim klincima koji vire kroz otvorene kapke drvenih ili  kuća od bambusa, izgrađenim iznad vode.

Na Inle jezeru, ribari imaju običaj da veslaju  koristeći  svoje noge i to je deo njihove tradicije. Najbolje vreme u godini za posetu je tokom septembra i oktobra, kada se održava Hpaung Dav U festival, koji traje skoro tri nedelje, a zatim sledi Thadingiut festivala svetla. Pored toga, pijačni dan u selima u blizini jezera Inle je izuzetno živopisan i nudi svežu hranu i druge lokalne proizvode. Možda ćete imati priliku da vidite Padaung žene, takozvane žene dugih vratova, koje  nose metalne prstenove oko vrata koji im vremenom produžavaju  vratove. Ove žene su često eksploatisane od strane turističke industrije i to je nešto što možda želite da izbegnete.

Možete predahnuti u Kalavu, gde je noću u zimskom periodu dosta hladno, ali je gradić dobra polazna tačka za nekoliko odličnih izleta do sela gde žive različite etničke manjine. Osim pijace koja radi svaki dan tu je i crkva. Gradić Pindaia se nalazi u srcu jednog od najznačajnijih poljoprivrednih regiona u zemlji. Razlog da obiđete ovo mesto je svojevrsni kolaž sastavljen od crvene zemlje, zelenih polja i različitog cveća. Utisak je zapanjujuć i neobično podseća na južnu Evropu, barem dok ne spazite malo dete koje jaše na leđima bivola. Pindaia je poznata po svojim pećinama gde  se nalazi  više od 8000 slika Bude. Većina njih su stare nekoliko stotina godina, dok su neke nastale nedavno. Kao najpogodnija  tačka  za istraživanje  Inle jezera, je nekada miran gradić Niaungshve, koji se, u poslednjih nekoliko godina, razvio u pravi  turistički  grad. Ovde se možete zabaviti kada ne istražuje samo jezero. Niaungshve je posebno zauzet tokom “Fire Balloon festivala” u obližnjem Taunggii, koji se održava u novembru.

Jugoistočni Mijanmar – je oblast u kojoj vredi videti svetinje Bago-a. Glavna atrakcija u regionu je stena i pagoda u Kyaiktiyo-u. Hodanje uz planinu i iskustvo među vernicima na vrhu je nezaboravno jednako kao i sama Zlatna stena (Golden Rock). Dalje prema jugu, možete videti mnoštvo kolonijalnih zgrada i pagoda u bivšoj britanskoj prestonici Mavlamiine.

Bago – obilje pagoda, visokih statua i manastira svedoče o istorijskom značaju, koji je bio na vrhuncu nakon pada Bagan carstva u 13. veku. Njegova lokacija na glavnoj raskrsnici, 80 km severoistočno od Rangun, čini ga zgodnom usputnom stanicom ili prilikom za jednodnevni izlet. Jedna od najsvetijih budističkih lokacija u zemlji, na tom putu je Kyaiktiyo Paya,  koja privlači veliki broj turista zahvaljujući spektakularnoj poziciji. Mala Pagoda je izgrađena na vrhu Zlatne stene, a gromada od 15 m u obimu, obložena zlatnim listićima, smeštena na većoj steni, ostavlja utisak prilične nesigurnosti, kao da će svakog trenutka skliznuti. Ime Kyaiktiyo znači “hram na glavi pustinjaka” i navodno čuva  vlasi Bude, koje je ovde doneo pustinjak u 11. veku. Imajte na umu da žene ne bi trebalo da nose pantalone, šorceve ili mini suknje,a  muškarci bi trebalo da se oblače prikladno.