Maroko, od Marakeša do Sahare

To je bio prvi put da putujem  u Maroko i uopšte u neku zemlju van Evrope, pa sam imao osećaj da želim toliko toga da vidim i doživim. Po dolasku u Maroku, proveo sam  dve noći u Marakešu, pokušavajući da saznam što više  o lokalnoj kulturi, hrani, transportu i naravno velikim tržnicama gde možete da lutate satima ako nemate plan i mapu. Marakeš je neverovatan, ali sam hteo da vidim sve što  Maroko ima da ponudi, tako da sam odavde pošao na svoj put  ka Sahari.

Putovanje počinje..

Šetajući  Marrakeš-om , srešćete  brojne organizatore koji  nude ture za Saharu,  pa sam se odlučio za jednu od ponuđenih. Bolje je da izaberete neku na licu mesta  nego da rezervišete od kuće jer ćete ovde  sa vodičima naći najbolje moguće rešenje u skaldu sa vašim željama i vremenom koje ste izdvojili. Imao sam četiri dana pre mog  povratka za Srbiju, pa sam krenuo u avanturu. Imao sam svog vodiča koji me je  pokupio iz hotela u 8 sati ujutru. Putovanje može da traje i više od 12 časova, pa  budite svesni vremena koje ćete provesti u automobilu, na putu. Ostavili smo Marakeš iza sebe, vozili duž Tizi-n’Tichka, najduži put između Marakeša i Sahare koji  prolazi kroz planine Atlas i neka  veoma interesantna Berberska sela. Iako je putovanje dugo, imate priliku  da iznutra vidite  zemlju i surovost   prirodnih  lepota. Spremite  veliku zalihu vode i držite fotoaparat uvek blizu, tako da ne propustite nijedan kadar koji vam se ukazuje.

Došli smo do prvog lokaliteta   oko 12h,  Ait Benhaddou, koji je pod zaštitom Unesca. Ovo mesto  je specijalno izgrađeno za potrebe  snimanja  Lorens od Arabije a zatim i za “Prince of Persia” i “Game of Thrones” pa ako ste ljubitelj bilo kog od ovih filmskih ostvarenja,  ovo je  prava poslastica za vas. Ait Benhaddou vas šarmira dok mu prilazite iz daleka a zatim hipnotiše kada uđete kroz zlatnu kapiju.

Nekoliko sati hoda ka vrhu je sasvim dovoljno da se stekne pravi utisak, a do tada ćete već razmišljati i gde otići  na ručak. U L’Oasis D’or  obrok  košta oko 200DH, uključujući i piće. Na meniju su marokanska jela i  pljeskavice, pileći  ražnjići sa najtanjim mogućim pomfritom.

Kanjoni i klisure

Nastavili smo put duž planinskog prevoja, ne prestajući da fotografišemo okruženje dok nismo stigli u Kasbah Tifaven Hotel u Dades klisuri. U sumrak, kako noć pada, sve manje vidite oko sebe ali jutro pruža jedan od najlepših pogleda na dolinu. Obrok je uključen, tu  je tradicionalna marokanska porcija, supa, jagnjetina  i marokanski  kolač za desert. Hrana postaje sve bolja  kako putujete u unutrašnjost Maroka. Hotel je uređen u tradicionalnom stilu  i oslikava  Berberski način života. Nudi samo osnovne stvari tako da proverite da li ste poneli svoje stvari za ličnu higijenu, ukoliko niste, možete pazariti na nekoj od usputnih stanica.

Posle doručka smo napustili hotel i nastavili  put ka Sahari, procenili smo da stižemo oko 4h  popodne. Zaustavili smo se na divnom mestu koje je  jedno  od najvećih prirodnih atrakcija, Todra Gauge. Todra Gauge  je 300 metara  dubok  kanjon narandžaste boje kroz koji  teče potok  čiste vode. Ja sam krenuo odatle peške  do drugog kraja, gde su me dočekale  palme, mala sela i stene, uz blagi povetarac koji je činio šetnju prijatnijom. Nisam prestajao da fotografišem.

Ugledao sam  kamilu i peščane dine.

Još nekoliko sati u autu i ​ bili smo  u Merzouga sa krdom  kamila , a blistave zlatne peščane dine su se nazirale  u daljini… raj na zemlji. Čim vidiš pustinju, samo poželiš da uroniš stopala  u pesak i ne propustiš trenutak uživanja u  najboljem mestu na svetu,  ubrzo zaboraviš sve sate provedene u autu.

Merzouga je verovatno jedno od najfinijih  sela koje sam ikada video sa kućama  od peska, mnogo pustinjskih kampova i mesta za jelo. Od svega toplo preporučujem tagline. Postoji veliki broj restorana koji služe ovo jelo, ali ja bih preporučio   večeru u samom kampu  kao   autentično iskustvo. Po dolasku sam proverio  pustinjski logor  i odmah sam  se zaljubio iako sam bio  pomalo skeptičan da  provedem  noć u šatoru u sred pustinje. Kamp je napravljen od 30  šatora  sa zajedničkom  tuš kabinom na drugom kraju. Takođe je imao bazen s pogledom na  dine ali nisam ga  koristio, u svakom slučaju ne zaboravite kupaći kostim kad krenete u pustinju.

Sledeća stvar na listi obaveznih je  Safari na kamilama, tako da sam uzeo svoj prtljag i krenuo sa grupom turista i  safari domaćinom na  devedesetominutnu pešačku  turu. Nikada nisam bio na kamili pa sam bio  prilično nervozan, ali čim smo krenuli potpuno sam uživao. Prošli smo  skroz  Erg Chebbi dinu a zatim zaustavili blizu jedne od najviših dina gde smo morali  pešice. Hvala Bogu što sam vežbao u teretani pre  puta, jer penjanje je prilično naporno ali i sagoreva mnogo kalorija. Posmatranje  zalaska  sunca sa takve visine, brzina kojom zađe iza dina je iznenađujuća, samo treptaj  i nema ga. Najpogodniji način da se popnete  na  dinu je  kada izujete cipele i uradite to bosi. Bićete  pokriveni  peskom, ali uspećete više da kontrolišete pesak.

Silazak sa dina je poput parčeta  torte, jednostavno ćete skliznuti kontrolisanom brzinom, ili brže ako poželite. Dole vas čekaju kamile da vas  vrate u logor. Neposredno pre odlaska, Safari domaćin nudi  lokalne  suvenire od krečnjaka  na prodaju, uključujući i mini skulpture kamila i  kutije za nakit koje  koštaju u proseku 150DH po komadu, a možete se i cenkati ako kupujete više od jedne.

Ne propustite večeru koja je deo usluge Safari ture,   supu od sočiva,  kuglice sa hlebom i voće za dezert. Lokalni  igrači se pobrinu za  zabavu na  otvorenom pored  vatre. Šatori se sastoje od pojedinačnih kreveta, koji su bili veoma udobni i obezbeđuju  dobar san. Ja sam bio prilično skeptičan što se tiče insekata pa sam prvo protresao  posteljinu. Ne zaboravite da ponesete sredstvo protiv insekata da biste izbegli neprijatan ujed. Preporučujem da istresete ujutru  svoju odeću i obuću za svaki slučaj.

Vreme za povratak  u Marakeš

Sledećeg jutra posle doručka smo krenuli na put za  Marakeš, zaustavili smo se na nekim lepim mestima kao što je  lokalna pijaca  u Rissani koja prodaje sve, od voća do odeće, ali i najlepši od svih Moulai Al Sherif.

Moulai Al Sherif je grob  i džamija. Čim uđete kroz  zelenu  ogromnu kapiju ugledaćete veliko dvorište sa palmama i fontanu u sredini. Turistički vodič vas vodi i priča o  istoriji  zgrade,  objašnjava čemu je namenjena  i zašto baš tako uređena svaka soba.

Konačno sam  noć  proveo u Ouarzazate, koji  je lokalno poznat kao prag  pustinje sa velikim Kasbah, što je svakako vredno posete. Bio sam smešten u  Kenzi Azghor Hotel-u  koji ima  bazen, spa i hamam, kupatila, kako biste uspeli da sperete dobro sav pesak koji ste prikupili na svom putovanju. Ako imate vremena  preporučio bih spa tretman ili hammam , ali i  bazen s pogledom na grad.

E to  je iskustvo!

Moje putovanje sam doveo do kraja sledećeg jutra,  usred   vreve Marakeša, gde je sve i počelo. Stvari koje vidite i iskustvo koje doživite su definitivno vredni ovog  dugog putovanja  jer videćete  prirodnu lepotu  u svom najboljem izdanju. Sahara nije najveća pustinja u Severnoj Africi, ali je verovatno najdostupnija  zato je ne propustite kad  ste u Maroku ili razmatrate  šta da radite, pošto  ste već videli previše u Marakešu. Samo ne zaboravite  peškire jer ćete mnogo toga propustiti tražeći ih u  Sahari…