Pariz
Pariz nije samo Ajfelov toranj, nekoliko trgova i muzeja koje treba obići, Mona Liza u Luvru i „Da Vinčijev kod“, Sorbona, klopa iz vodiča i visoka moda… Pariz je sve to i mnoštvo stvari koje se dese usput. I crnac koji pije vodku na ulici, i metro stanica dok čekaš prevoz, i žigolo u belom koji sedi u Luksemburškom parku, i kineska antikvarnica i neki neotkriveni underground Pariz.
Savršen prolećni dan, koji započinje izložbom radova Vasilija Kandinskog u Muzeju moderne umetnosti Popmidu. Izvanredne i moćne slike, smislene linije, prosto neobjašnjivo… apstrakcija, boja nezavisna od forme. Mesto na koje ćeš poželeti da se vratiš još jednom. I onda ponovo. Da iznova uživaš i proživiš trenutak. Onu skrivenu emociju u sebi. Dok sa druge strane gledaš zid Bretonovog ateljea, potpuno opijen i očaran njegovom raznovrsnom kolekcijom. I snimci iz medijateke, u kojoj kroz klipove možeš da osetiš Pariz koji je postojao nekad. Filmovi Luisa Bunjuela, eksperimentalni filmovi Maje Deren o vudu ceremonijama, dadaizam, nadrealizam, sve na jednom mestu. I onaj savršeni gutljaj kafe koju ispijaš na vrhu Pompidu centra, dok ti zraci sunca greju lice.
A nakon toga veličanstveni Orsej, u kojem dominira impresionizam, slike koje izgledaju kao fotografije, umetnici koji su uspeli da uhvate trenutak, zabeleže ga i ovekoveče na svom platnu.
I dobro poznati Luvr, Mona Liza, Den Braun i „Da Vinčijev kod“, masa turista koji pokušavaju da odgonetnu misteriju osmeha, sliku iza slike, ili da se jednostavno fotografišu pored najmističnijeg portreta.
Lutanje po latinskoj četvrti, studenti, profesori, intelektualci… kafei, bistroi, restorani. Giros u Parizu. I sladoled… ukusna, slasna, prelepa kugla sladoleda.
Sumrak na obali Sene u proleće. Francusko vino i kreativni ljudi. S jedne strane su momci koji sviraju neke instrumente, nedaleko od njih u ćošku je dečko koji sedi sam sa gitarom, sa druge strane devojke koje pevaju, smeju se, piju vino. Sve je lepo, idealno, brodovi prolaze, slatkoća vina polako omamljuje, uzburkava krv, greje telo, priziva radost i poneki greh.
Dok izlaziš iz neke stanice metroa, polako se vidokrug popunjava pogledom na Jelisejska polja i Trijumfalnu kapiju. Najlepša avenija na svetu, mesto blaženih u grčkoj mitologiji, najprestižnija avenija u Parizu i druga najskuplja ulica u svetu.
I ono nezaobilazno mesto od koga su počinjale sve koordinate u Parizu, lepotica na brdu, stara dama u gotskom stilu – katedrala Notr Dam najtrajniji je simbol grada, stara 850 godina. Zamišljaš li ponekad, kao Igo, Kvazimoda kako zvoni u njoj?!
Versaj. I pijaca u Versaju. Seljaci koji prodaju domaće sireve. Francuski sirevi i francusko vino, potpuni hedonistički doživljaj. I ona druga strana Versaja – prelepi Versajski dvorac, Versajski park i vrtovi unutar njega. Veštačko jezero i nestvarno zelena trava. Dok veslaš po jezeru, patkice plove pored tebe. Ako sediš na njegovoj obali, utapaš se u potpuni prizor prolećne, koloritne idile. Dok se voziš biciklom po prelepim vrtovima, nailaziš na „kraljičino selo“ koje je napravila Marija Antoaneta, njen mali kutak, njeno lažno selu u okviru dvorca.
Buda bar, Mulen ruž, Trg Pigal, Trg Bastilja, trgovi Vandom i Konkord, Luksemburški park, fontana unutar njega, Sorbona, brdo Monmartr – stecište umetnika i boema, Pariske katakombe i još mnogo mnogo toga…
Zaljubićeš se u Parizu, u njega samog. I posle Pariza, opet će biti Pariz.
