Da li ste nekada bili u vezi sami sa sobom?

Da li ste nekada bili u vezi sami sa sobom?

Već duže vreme putujem sama. Ne zato što nemam sa kim, već zato što tako volim. Kopajući dublje po toj emociji, shvatila sam da sam ja u vezi sama sa sobom. Zvuči ludo, znam, ali dozvolite da objasnim.
O čemu se radi… Svi veruju da postoji ta neka osoba koja je vaša srodna duša, koja će upotpuniti vaše postojanje i vi ćete biti srećni do kraja života, cveće i proleće, bla bla. Barem tako želimo da mislimo i tako nam se servira. Pre svega mislim na one ljubavne filmove koji traju dva sata i objasne vam svu ljubav ovog sveta. Onda, kada krenete da živite život sa nekim, shvatite da ljubav nije film. Zaljubljenost prođe i ostanu dve osobe ogoljene jedna pred drugom. Onda to zajedništvo ili puca ili se pravi kompromis.

Verujem da postoji negde na ovom svetu neko ko je savršen samo za nas. Ali kada bismo verovali da će svako sresti tu neku osobu baš onda kada nam je vreme da stupimo u bračnu zajednicu (mislim po godinama), stvarno bismo bili naivni. I tako čekajući svoju srodnu dušu, mi se udamo i ženimo za onu osobu koja je bila kraj nas u trenutku kada je nama bilo vreme za brak. Svaka osoba u braku koje znam pričaa istu priču drugim jezikom – brak je kompromis, najvažnija je tolerancija.

A šta ako to tako ne mora da bude? Zamislite brak u kome ste oboje srećni većinu vremena. Ali postoji jedan uslov za to – da morate biti sami sa sobom u vezi pre nego što nastavite da budete u vezi sa drugim ljudima. Radi se o tome da većina nas ne poznaje sebe a očekuje da će uspeti da upozna druge ljude ili obrnuto, očekujemo da će drugi ljudi upoznati nas a mi ne znamo sebe.

Suština je da ne možemo očekivati da nas neko upotpuni. Moramo biti kompletni kako bismo uživali u onome što nam neko drugi daje. I to što dobijamo treba da bude samo plus, a ne nešto neophodno za vašu egzistenciju. Na taj način, nećete očekivati da vas neko usreći jer ćete već biti srećni. Očekivaćete da vam neko da ljubav i da vi uzvratite. Ljubav radi ljubavi, a ne ljubav radi popunjavanja praznina u nama. (u što sam ovo lepo rekla, samu sebe iznenadih, slobodno pročitajte opet boldovano)

Nemojte se truditi da se drugima svidite jer to ego traži od vas, da budete voljeni na što više strana. Krenite da razmišljate u pravcu: Da li se ova osoba meni sviđa i da li me čini da se osećam više srećno nego što jesam, da li me ova osoba čini boljim čovekom?

Znate šta je caka kod ove teorije… Kada jedom upoznate sebe i kada krenete da shvatate da vam nisu potrebni momci ili devojke da vas naprave celom osobom, onda možete biti bilo sa kim. Tako je, prva osoba koja zadovoljava vaše kriterijume po pitanju stila života i neke početničke hemije, to je to. Hemija će proći a ti i ta osoba ćete ostati. Ogoljeni jedni pred drugim ali srećni, ne očekivajući ništa sem čiste ljubavi koja treba da bude cilj za sebe.

Putujem sama, srećna sam. Ne tražim veliku ljubav u životu, živim život punim plućima i spremna sam za ljubav ako dođe. Otvorena za istu, izlečena od rana iz prošlosti, ne bojim se da volim i budem povređena jer sve je to sastavni deo ljubavi. Ljubav bez patnje ne bi ni postojala, mora da postoji nešto što će joj davati na težini a to je upravo ta bol. Ukoliko naiđem na osobu koja je samosvesna, kojoj ja nisam potrebna da bi ona bila srećna a koja je spremna da prihvati moju ljubav, sa tom osobom ću i ostati. Ne znači da će to biti za ceo život, niko vam ništa nikada ne može garantovati. Ali sam spremna da probam.

Probajte da budete u vezi sami sa sobom pa tek onda sa drugim ljudima. Morate voleti sebe da bi vas drugi voleli, morate poznavati sebe da bi vas drugi upoznali. Umesto što tošite vreme pokušavajući da nađete srodnu dušu i onda nastavljate da trošite vreme pokušavaju da se svidite toj osobi, probajte da se svidite sami sebi i onda kada se to desi, gledajte ko se vama sviđa. Birajte, nemojte da drugi biraju vas.