Bali biser Indonezije

Bali, biser Indonezije, ostrvo bogova ili rajsko ostrvo je najzapadnije osrtrvo među Malim Sundskim ostrvima, izmedu Lomboka i Jave i pripada Republici Indoneziji. Planinskog i vukanskog je reljefa, okruženo koralnim grebenima. Zauzima površinu od 5,780 km2 i ima 4 miliona stanovnika koje većinom čine Indonežani i potomci doseljenika iz Indije. Bali čini deo koralnog trougla, oblasti sa najvećim biodiverzitetom morskih vrsta. U ovoj oblasti može da se nađe preko 500 koralnih vrsta (oko 7 puta više nego na celim Karibima) i jedna je od 33 provincije Indonezije. Nestvarne je lepote, spoj  savremenih turističkih objekata i bogatog istorijskog i tradicionalnog nasleđa.

Obzirom da se nalazi samo 8 stepeni južno od ekvatora, ima prilično ujednačenu klimu tokom cele godine. Prosečna temperatura je oko 30 °C, a vlažnost vazduha iznosi oko 85%.
Turizam je glavna grana privrede i čini Bali jednim od najbogatijih i najpopularnijih regiona Indonezije.

Severni deo ostrva je planinski, a južni je nizak i plodan. Čuvene plaže sa belim peskom se nalaze na jugu, dok se na severu i zapadu nalaze autentične plaže pokrivene crnim peskom.

Zbog lepote prirode, bujne vegetacije i bogatog folklora, spada među najzanimljiva ostrva na svetu.

Bali ima jedinstvenu i veoma burnu istoriju u poređenju sa ostatkom Indonezije koja potiče iz neolitskog doba. 1343. godine, javansko Majapahit carstvo osvojilo je malo ostrvo Bali i dovelo do ogromnih promena u njegovom društvu. Najuticajnija promena bila je uvođenje sistema kasti, koji je i dalje deo mentaliteta. Majapahit carstvo palo je 1515. godine pod uticaj muslimanskih osvajača. Tada je većina javanskog stanovništva pobegla na Bali. Hindu sveštenici, zanatlije, plemići, umetnici i vojnici došli su na ovo malo ostrvo kako bi mogli da nastave svoju javansku kulturu i ispovedaju svoju hinduističku veru. Kraljevi su vladali malim carstvima širom balijskog ostrva i Bali je ostao izolovan oko 400 godina, sve do dolaska Holanđana u 16. veku. Holandski uticaj bio je jak na ovom arhipelagu tokom 18. veka, kada je zemlja formalno preuzeta od strane Holanđana sve do1949. godine kada je Indonezija stekla nezavisnost.

Selo je na Baliju najvažnija socio-ekonomska i religiozna zajednica i među pripadnicima jednog sela stvara snažan osećaj zajedništva koji se u prvom redu zasniva na religiji. Pored predivnih plaža i koralnih sprudova, spomenika iz minulih vremena, vredi upoznati i duh, način života i sveobuhvatni pogled na život Balinežana koji žive jednostavno, stapajući se sa prirodom i okolinom, vodeći računa da ne naruše sklad i ravnotežu. U svakodnevnom životu Balinežana, religija (balinežanski hinduizam) igra veoma veliku ulogu zbog čega se ovo ostrvo naziva još i ostrvo 1000 hramova. Vera diktira sve: od arhitekture preko ceremonija do organizacije rada. Bila je i ostala inspiracija različitih umetnosti po kome je ovo ostrvo poznato: umetnička izrada predmeta od zlata i srebra, tkanina sa zlatnim vezom, rezbarija, građenje spomenika, kao i čuvene narodne igre. Veoma su blagi, tihi i tolerantni. Ako pokažete bes prema njima, potpuno ćete ih zbuniti. Sa njima ćete postići najbolju komunikaciju učtivošću i strpljenjem. Balinežani su tradicionalni, vrlo religiozni i svakodnevni život im je ispunjen aktivnostima kojima propovedaju svoju veru čiji se uticaj oseća i u njihovoj naravi, te svakako treba obići njihove fascinantne hramove među kojima se izdvaja hram ”Tanah Lot”, sagrađen iz jednog komada stene, na samoj obali mora i datira još iz šesnaestog veka. Balinežani smatraju da se odatle vidi najlepši zalazak sunca na celom ostrvu.

Osim pirinča, ostrvo je bogato povrćem i voćem kao što su banane, ananas, lubenice, narandže, mango, papaja, ćihu, durijan i drugo, koje predstavlja pravu poslasticu. Uzgajaju bivole, konje, koze i svinje a ribolov je veoma razvijen.

Tradicionalna kuhinja ovog vulkanskog ostrva podrazumeva neverovatan niz začina, pomešanih sa svežim povrćem, mesom i ribom uz uticaj drugih regionalnih kuhinja Indonezije, kao i kineske i indijske. Stanovnici ostrva su pretežno Hindu i kulinarske tradicije se donekle razlikuju sa ostatkom Indonezije, drugačije spremaju hranu na festivalima i verskim proslavama, uključujući mnogo hrane pripremljene za božanstva, kao i drugih jela koja služe tokom proslave. Uobičajenu, svakodnevnu hranu, koju jedu Baležani, pripremaju žene i to su veoma jednostavna jela. Za proslave i festivale pripremaju razne specijalitete koje kuvaju muškarci zajedno. Osnovni pasta začin, Basa Gede, je temelj za mnoga tradicionalna jela i čini bazu ukusa a često se i naknadno dodaje. Osnovni sastojci ove paste su biber, muskatni oraščić, orasi i semenke susama. Začini koje najčešće koriste su: galangal-kencur, aromatični đumbir, zatim vlašac, beli luk, kurkumu, kafir kreču i osnov su baležanske kuhinje.  Čuven je i Balijski 8-začin, mix belog bibera, crnog bibera, korijandera, kumina, klinčića, muškatnog oraščića, semena susama i kendlnata, oraha od cvetanja drveta vrste Aleurites moluccana.

Na Baliju se tradicionalno služi čaj i neverovatnog su ukusa i arome, neke serviraju hladne, neke će poslužiti vrele, ali uvek predstavljaju pravo osveženje. Na svakom koraku služe sokove od sveže izmiksanog tropskog voća, mlade kokose sa slamčicom kojom se pije najkvalitetnije piće- kokosova voda, a za ljubitelje alkoholnih napitaka, neizostavno je lokalno pivo Bintang ili kokteli servirani u mladim kokosima. Oni malo smeliji, na Baliju mogu popiti i najskuplju kafu na svetu, popularnog naziva Kopi Luwak, koja se dobija kada azijski ćiveti, životinje slične mački, pojedu sirove i retke bobice kafe u indonežanskim džunglama a zatim koštice izbacuju u izmetu. Unutrašnji deo zrna kafe se ne probavlja u potpunosti, a veruje se kako enzimi u želucu ovih životinja daju ukus kafi, razbijajući belančevine, koje inače jakoj kafi daju gorčinu. Posebno obučeni tragači zatim pronalaze izmet i iz njega izdvajaju zrna, isperu ih i kratko prže kako ne bi uništili kompleksnu aromu koja se dobije kroz ovaj proces.

Za ljubitelje slatkiša, neizostavni su specijaliteti kao što su puding od crnog pirinča, božanstvena kombinacija crnog pirinča, kokosovog mleka i palminog šećera, zatim palačinke punjene kokosovim i palminim šećerom kao i pržene banane servirane samostalno ili uz razne dodatke.

Najmanje dva puta godišnje se organizuju različite vrste perfomansi. Najčešće izvođene igre na Baliju su Barong igre gde centralnu figuru zauzima mitološko biće Barung koje simboliše dobro i plemenito u stalnoj borbi protiv zla koje je predstavljeno drugim mitološkim bićem koje se zove Rangda. Pored ova dva lika, postoje i mnoga druga preuzeta iz indijske Ramajane.

Balinežani u roditeljskom domu uče tri jezika. Jedan za svakodnevni razgovor, drugi za razgovor sa sveštenim licima, a treći im služi u komunikaciji sa biljkama i životinjama.

Uz jaku impresiju, poseta Baliju smatra se uspešnom ako su ljubaznost, otvorenost i skromnost plementih Balinežana, pored nestvarne i netaknute prirode samog ostrva i njegovog okruženja, ostavile snažan utisak i potvrdila pravilo da je baš Bali ostrvo mira i užitka gde pravila ne postoje, osim da uživate!