SAFARI U TANZANIJI – Kao da si usred dokumentarnog filma

SAFARI U TANZANIJI – Kao da si usred dokumentarnog filma

Priznajem , nikada nisam bila preterani ljubitelj životinja i ne bi mi palo na pamet da ih držim u svom stanu, ali onoga trenutka kada sam odlučila da posetim Zanzibar, znala sam da se odande neću vratiti, a da ne iskusim safari !

Put do Nacionalnog parka Mikumi

Nakon buđenja u 05h i prve ispijene kafe žmureći, zakotrljala sam točkove svog ručnog prtljaga po ulicama Stone Town-a i sa grupom se ukrcala na trajekt koji vozi do Dar Es Salaama.

Dar es Salaam je bivša prestonica Tanzanije, poznat pod nazivom ” Luka mira “. Smešten je na obali Indijskog okeana i jedna je od najvećih luka u Africi. Vožnja trajektom traje nekih sat i po vremena, te smo slobodni da malo i odremamo, jer nas čeka prilično naporan put. I na Zanzibaru, baš kao i u Meksiku, imaju fenomenalno opremljene trajekte, pa je osećaj u toku vožnje veoma prijatan i komforan.

Stižemo do Dara ( tako ga skraćeno zovemo ). Na samo par minuta hoda dočekuju nas ljubazni lokalci i smeštaju nas u džipove – specijalno opremljena vozila za vožnju po Nacionalnim parkovima Tanzanije.

---

Uputili smo se ka severu Tanzanije i Nacionalnom Parku Mikumi. Ovaj park je četvrti po veličini NP u Tanzaniji i prostire se na površini od 3 230 km !

Put kojim putujemo traje narednih 10 sati. Obzirom da džipovi nisu klimatizovani, valjalo se psihički pripremiti na taj poduhvat ! U džipu se vozi sedmoro ljudi – vozač, lokalni vodič, naš vodič Marko, porodica Tirkajla i ja. Slobodno mogu reći da je to „ naša kuća „ u narednih 48 sati, te je jako bitno da energija prisutnih bude dobra, da svi budemo prijateljski i dobro raspoloženi, što smo mi srećom i bili. ( Hvala Marku i porodici Tirkajla )

Sam Nacionalni Park nije toliko kilometrima udaljen od Dara, koliko su putevi Tanzanije loši, pa se mora sporije voziti, a i sve vreme prolazimo kroz naseljena mesta.

Život u Tanzaniji

Već na izlasku iz Dara možemo shvatiti da se njima život odvija ” pored puta “. Tu su im butici, prodavnice, škole, tu se okupljaju i druže se, tu provode najveći deo vremena.

Na sve strane, po oronulim i sklepanim barakama vise komadi odeće koju prodaju, nameštaj ručno rađen od punog drveta.  ( zaljubila sam se u svaki bračni krevet koji sam tamo videla ) Vrlo često smo naizlazili na uniformisanu decu koja idu uz put, do svojih škola. Mršave afrikanke, obrijanih glava, vidljivih rebara sa kotaricama na glavama, kao iz nekog afričkog filma su ovde veoma čest prizor. Nose veš do obližnje reke ili jezera, kako bi ga oprali, jer oni u svojim zemljanim kućama nemaju ni struje, ni vode.

Na jednoj benzinskoj pumpi smo pravili pauzu za ručak i negde oko 19h smo stigli do smeštaja u blizini Nacionalnog Parka.

Doček od strane Masai plemena

Dočekuje nas ljubazni domaćin plemena Masai, odeven u tradicionalnu odeću. Smestili smo se u bungalove, sve je funkcionalno, ali u tradicionalnom stilu. Veliki bračni kreveti sa baldahinima, koje obavezno zatvaramo tokom spavanja, jer služe kao zaštita od komaraca.  Kupatilo je vrlo pristojno, sve je autentično i čini da se osećate kao u nekoj divljini, gde zaista i jeste.  Smeštaj nema struje uvek, već dolazi putem agregata i samo u određeno vreme.

Kada smo se raspakovali i osvežili pod tušem, domaćini su nam servirali večeru. Oni ceo taj kompleks nadograđuju, verovatno zbog povećanog obima turista, te je večera služena u nekom natkrovljenom delu na otvorenom, sa dugačkim stolom , dovoljno velikim da primi celu grupu.

Nakon smo se lepo naklopali, prešli smo do dela koji izgleda kao jedan veliki krug, sa izbetoniranim sedištima. Tu smo posedali, a u samom centru kruga je već bila zapaljena vatrica i čekala je da nas ogreje. U pravom afričkom ambijentu nam je predstavnik plemena Masai pričao o nastanku i tradiciji ovog čudnovatog i nesvakidašnjeg plemena.

---

Masai narod živi uglavnom na teritoriji Kenije i Tanzanije. Bave se isključivo stočarstvom. Njihovo bogatstvo se meri brojem krava koje poseduju. Uglavnom biraju život na selu, jer jako poštuju svoju tradiciju, običaje, kulturu. Iako je većina njih siromašna i na granici preživljavanja ima i onih bogatijih. Kada zakolju plen u vidu koze, piju svežu koziju krv, jer za njih to predstavlja pravi užitak. Masai su uredni i veoma drže do higijene. Za većinu zdravstvenih problema se obraćaju vraču, koji ih tretira raznim biljkama i korenjem. Vračevi im dođu i kao neka vrsta životnih savetnika.

Masai muškarci su visoki i mršavi. U tradicionalnoj odeći šetaju i po gradu, odlaze u diskoteku ( bili smo u prilici da sa jednim takvim đuskamo u diskoteci, na Kendwa plaži )

Tradicionalni Masai ples se pleše povodom obrezivanja dečaka. Ovim događajima njihove žene ne mogu da prisustvuju. Bele žene nazivaju MUZUNGU, jako ih poštuju i njima dozvoljavaju da prisustvuju ovom događaju, jer je to deo njihove tradicije.

Masai brakovi su poligamni. Obavezna oprema Masai plemena je kunga ( šarene marame kojima su vrlo često obavijeni ), nož i runga ( drveni štap s izbočinom na jednom kraju koji služi za odbranu od divljih životinja ).

Kada smo naučili nešto novo o životu ljudi u ovom delu Afrike, uplovili smo u carstvo snova, jer nas je sutradan čekao naporan dan. Za to vreme , Masai je naoružan stražario oko naših bungalova, jer se nalazimo u potpunoj divljini i u svakom trenutku bi neki lav, ili druga divlja životinja, mogla tu greškom da navrati. 🙂

Mikumi Nacionalni Park

Nakon doručka, smeštamo se u džipove i pravac Nacionalni Park Mikumi, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Safari avantura upravo kreće. Krov džipa se otvara , uzimamo dvoglede i telefone i u potragu !

---

Najpre nailazimo na slonove koji pokušavaju da pređu kolski put. Zatim zebrice koje manekenišu, kao kakve gracije. Nikada zebre nisu bile tako kristalno crno bele. U Zoo vrtu je to obično neka šućmurasta boja, verovatno zbog prljavštine.  Ove u Nacionalnom Parku su me potpuno očarale.

---

Zatim iskaču žirafe, koje se zbog dužine svog vrata ne mogu sakriti, sve i da požele. Divljina je njihovo prirodno stanište i tačno se drugačija energija oseti, od one kada iste te životinje gledamo u Zoo vrtu. Ovde imaju potpunu slobodu kretanja, svaki njihov pokret je prirodan.

---

Sve vreme smo u džipu koji se polagano kreće kroz Nacionalni Park. Osećaj je neverovatan, kao da smo direktno u nekom dokumentarnom filmu na ” Nacionalnoj Geografiji ” Nailazimo na drvo načičkano majmunima i samo čekamo koji će od njih da naskoči na krov našeg džipa ! 🙂 ” Hej, evo ga i Pumba ” , kaže lokalni vodič. Liči na onu divlju svinju iz filma ” Kralj lavova “.

---

Ispred nas protrčava stado antilopa, jurimo za njima, ne bi li ih uslikali u najboljoj pozi. Dolazimo do ogromnog drveta Baobab. Zastajemo da napravimo par fotografija i malo predahnemo.

---

Nastavljamo dalju potragu, cela avantura traje već par sati. Prizori koji se smenjuju pred našim očima su neverovatni. Ta kombinacija boja, pokreti tih životinja … da ne poveruje čovek da se sve to dešava na samo metar pred našim očima.

Stižemo i do močvarnog dela Mikumija u kome su glave zagnjuliri nilski konji, poznatiji kao maskota Hypo.

---

Ostali su nam još samo lavovi. Njih nikako na vidiku. Obično se zavale u neki hlad , čuvajući svoje mladunce. Naši lokalni vodiči znaju da ih je najteže pronaći, pa su u dosluhu sa ostalim vozačima džipova koji kruže po parku. Stiže dojava, lavovi su kod tog i tog drveta. Jurišamo ka njima. Porodica koja se sastoji od petoro članova kulira u hladu. Posmatramo ih iz džipova, oni nas ič ne primećuju. Divimo se afričkoj divljini.

---

Srećni i zadovoljni što smo uspeli da vidimo sve životinje koje se nalaze u ovom parku odlazimo na ručak i put dalje putujemo ka Dar Es Salaamu.

U kasnim večernjim satima stižemo u hotel, gde imamo jedno noćenje u ujutru trajektom prelazimo ponovo na ostrvski deo Tanzanije – Zanzibar.

I kao šlag na tortu ove jedinstvene avanture , ide jedna jutarnja anegdota sa trajekta.

Kako se u Tanzaniji mnogo čega zove Kilimandžaro, počev od piva, do trajekta, trajekt kojim smo se mi tog jutra prevozili bio je Kilimandžaro V ( označen rimskim brojem V, jer ko zna koliko ih ukupno ima ). Još uvek pospana, okrećem se ka Marku koji sedi do mene i konstatujem : ” Gle ‘ , ovaj naš trajekt se zove KilimandžaroV, to mora da je neki Rus !? ” Već pretpostavljate da je Marko pao sa sedišta od smeha ! 🙂 Rus usred Afrike, hehe 🙂

Safari u Tanzaniji je nešto što je vredno svake sekunde izdvojenog vremena za posetiti ga. Dok prolazimo kroz svu tu divljinu, adrenalin me piči i osećam neverovatnu slobodnu, kao da je ceo Svet moj ! Baš kao i te životinje, kad se nađu tamo gde je sve po njihovom ! 🙂

Tijana Krstić

Instagram : tijanas__world