Kapadokija – bajkovita dolina sa dozom adrenalina

Kapadokija – bajkovita dolina sa dozom adrenalina

Kada priroda preuzme ulogu arhitekte, nastaju nestvarne kamene formacije.

Tamo gde je lokalno stanovništvo živelo u ubeđenju da su krajolike oblikovala čarobna bića, koja sada žive pod zemljom, čudom prirode su dizajnirani fantastični „ Vilinski dimnjaci „. Upravo ta magična oblast se nalazi u Turskoj, centralnoistočnoj Anadoliji  i zove se Kapadokija.

Ova oblast zauzima površinu ne veću od 80 km kvadratnih. Gradovi, odnosno varošice koje su ovde najposećenije su : Nevšehir, Urgup i Goreme.

Našu egzotičnu Manga Avanturu započinjemo letom Turkish Airlines-a iz Beograda do Nevšehira, sa presedanjem u Istanbulu. U kasnim večernjim časovima stižemo u Nevšehir, dočekuje nas ljubazni domaćin Nihad, koji nestrpljivo želi da nam predstavi  sve čari Kapadokije.

Kako smo već poprilično umorni od puta, prvo svraćamo na večeru u restoran koji se nalazi u pećini. Služe nam predjelo koje se sastoji od raznih salatica, humusa, patlidžana. Potom sledi čorba, reč koja se na njihovom jeziku izgovara identično kao na našem i ima isto značenje. Čorba je od leblebija ili sočiva i neverovatno prija, nakon čitavog dana provedenog u putu. Zatim nam konobar kolicima dovozi keramički ćup , koji kao da je zapečaćen lepinjom. U njemu se nalazi tradicionalni Testi Kebab, ukusno pripremljena govedina u sosu, koja se služi uz pirinač i salatu. Specifičnost ovog jela je sam način serviranja, satarom se prereže ta zalepljena lepinja, na očigled svih nas, da bi se kebab potom izručio u tanjir.

Sada već punih stomaka nastavljamo ka obližnjem mestu Goreme, gde ćemo biti smešteni. Kako smo već zašli u duboku noć, ostaje nam samo da se smestimo, raspakujemo i utonemo u san, jer nas ujutru čeka buđenje u 05h i neponovljivo iskustvo koje Kapadokija nudi – vožnja balonima.

Obzirom da se ne plašim visine i da sam kao mala maštala da budem pilot aviona, vožnja balonom je za mene predstavljala magiju.

Cela avantura kreće ranom zorom, pre nego Sunce uopšte i pokuša da promoli svoje zrake. Organizatori nas kombijem pokupe ispred hotela i vozimo se nekih 10ak minuta do mesta gde nas čekaju baloni. Kako je još uvek mrkli mrak, farovima od kombija nam osvetljavaju sto, gde su nam pripremili pecivo i kafu, da se malo okrepimo pred put. Potom se baloni naduvavaju, a mi uzbuđeno posmatramo ceo proces, ni ne sluteći koliko je to ozbiljna organizacija i koliki broj ljudi istovremeno bude u vazduhu. Kada se baloni podignu, na znak organizatora ulazimo u korpe. Korpe su pletene, očvrsnute raznim materijalima, pravougaonog oblika. U centralnom delu ( pregradi ) se nalazi prostor u kome je smešten upravljač – pilot balona. Ostale dve pregrade su podeljene na još po pola, tako da u svaku četvrtinu korpe stane do 5-oro ljudi. Korpa maksimalno prima 20 osoba i manje, zavisno od veličine. Prostor u samoj korpi je poprilično uzan, nema puno mesta za okretanje, tako da smo svi smešteni uz samu ivicu korpe, te imamo fantastičan pogled na sve ono što se nalazi ispred i ispod nas.

Nakon smo uskočili u korpe, jer je to jedina opcija ulaska u istu, upravljač je još malo pojačavao vatru, njegovi pomoćnici su pogurali korpu i mi smo se otisnuli visoko, visoko ! J

Osećaj je neponovljiv i teško da se do krajnje mere može opisati rečima.

Odjednom se ispod vas nalazi čitava oblast prekrivena fantastičnim reljefnim formacijama, koje je oblikovao beli vulkanski pepeo, stručno nazvan TUF. Priroda se ovde dobro poigrala i stvorila čudo, koje predstavlja zaštitni znak ove oblasti. Mnoge od ovih kamenih formacija su pretvorene u smeštaj za turiste, te je Kapadokija zbog ovog autentičnog smeštaja još više primamljiva.

---

Sama vožnja balonom traje do nekih sat vremena. Naš upravljač je tog dana bio baš dobre volje, te smo imali produženu vožnju još nekih pola sata.

Ono što je jako interesantno je da balon nema zacrtanu putanju, već ide tamo gde ga vetar nosi. Penje se do nekih 300 m visine, što je sasvim dovoljno da doživite Kapadokiju iz ptičije perspektive. Preko stotinu balona je istovremeno u vazduhu, Sunce tek izlazi, a vi uživate u bajkovitim prizorima koji oduzimaju dah!

Sletanje je bilo poseban doživljaj ! Mi smo umesto na planirano mesto sleteli  na deo poljane koji je malo udubljen, te smo morali da čekamo organizatore da dođu po nas i kanapima nas odvuku na ravnu površinu, kako bismo iskočili iz korpe.

Potom smo uz šampanjac nazdravili uspešnom sletanju i pozdravili dan koji će nam otkriti neki novi Svet.

Goreme je mesto koje kao da je obavijeno izduženim kamenim oblicima, vulkanskog porekla, koji su oblikovani kišama i vetrovima. Stene su vrlo mekane, te ih je bilo lako bušiti i od njih praviti kuće, hotele, skloništa. Kapice koje svaka stena ima su stvorene od čvršćeg materijala i to je ono što ih svih ovih godina „ drži u životu „ . Ove kamene formacije ponajviše podsećaju na našu Đavolju Varoš, s tim što su ovde mnogo krupnije i brojnije.

---

Naše dalje obilaske nastavljamo posetom GOREME – MUZEJ NA OTVORENOM. Ovaj kompleks manastira i crkava izdubljenih u stenama nalazi se na UNESCO- voj listi Svetske baštine. Nepravilni oblici stena koji se nalaze na širokom otvorenom prostranstvu povezani su izbetoniranim stazama. Crkve u ovom kompleksu sadrže najlepše očuvane freske iz ranovizantijskog perioda, a među njima su najposećenije : Crna crkva, crkva Svetog Vasilija, crkva Svete Varvare, crkva Svetog Jovana, a neke se popularno nazivaju crkva Jabuka ili crkva Breskva, po drvetu koje je zasađeno ispred same crkve.

Na svakom potezu u okolini mesta Goreme se nalazi po neka dolina sa specifičnim nazivom. Svaka od tih dolina u sebi nosi unikatne kamene formacije i nisam sigurna da bih znala da kažem koja je od koje lepša – da li  „ Dolina Monaha „, „ Dolina golubova „, „ Dolina Mašte „ ili „ Dolina Ljubavi „ !?

---

Posuti prašinom koja nastaje osipanjem finog belog praha, sa velikim žarom se divimo svakoj od pomenutih dolina i koristimo priliku da napravimo nestvarne fotografije.

Kako su Turci neprikosnoveni zanatlije i trgovci, nismo odoleli poseti raznim zanatskim radionicama i radnjama.

U fabrici tepiha su nam demonstrirali ceo proces proizvodnje tepiha od svile i svih drugih materijala. Bukvalno smo videli kako od čaure svilene bube, koja se prokuvava, daljim raščešljavanjem se dobijaju svilene niti. Potom su žene na razboju pred nama tkale ( čvorovale ) tepihe. Za jedan kvalitetan svileni tepih dimenzija staze za kupatilo je potrebno 4 meseca ručnog rada. Zatim su nas uveli u jednu ogromnu prostoriju, poslužili nas tradicionalnim turskim čajem od jabuke i izložili celokupnu ponudu svojih tepiha. Zastaje dah od lepote i kvaliteta ! Cene su naravno paprene , te smo o njima mogli samo da maštamo ! J

U porodičnoj firmi koja se bavi izradom keramike , mogli smo da vidimo ceo proces kako na primer, nastaje jedna činija. Vrlo su vešti u prezentovanju svojih proizvoda i tačno vas ubede da se njihov kvalitet razlikuje od ostalih , koji ćete, nakon par sati sresti na tezgama kod trgovaca u gradu po petostruko nižoj ceni.

U fabrici nakita smo mogli da vidimo nakit neverovatnog kvaliteta, koji se samo na tom mestu sreće, kao i kamen koji menja boju u 5 različitih, zavisno od svetlosti. I ovoga puta su sjajno odradili marketing, jer smo kasnije u gradu sreli isti taj nakit koji „ isti posao radi „ za daleko pristupačnije novce ! J

Eeee, već u fabrici kože nas je dočekao neverovatan spektakl ! Prisustvovali smo pravoj pravcatoj modnoj reviji kožnih jakni i bundi ! J

Mene Turci zaista oduševljavaju njihovim entuzijazmom i trgovačkim umećem. I mnogo se može naučiti od njih ! Nakon su modeli prošetali svoje artikle, sprovedeni smo u ogromnu prostoriju, luksuzno opremljenu, gde smo mogli da odaberemo ono što nam se najviše dopada, platimo i ponesemo jedan deo Kapadokije na sebi ! J

---

Obzirom da smo bili smešteni u samom centru varošice zvana Goreme, uveče smo malo prošvrćkali i istražili okolinu. Interesantno je, iako je u pitanju Turska provincija, kako je sve uredno i čisto. Prodavci vas , za razliku od ostalih krajeva Turske ne vuku za rukav, te na miru možete da razgledate i uživate u Kapadokijskom šarenilu. Cene suvenira su veoma pristupačne.

Sledećeg dana smo obilazak nastavili uputivši se ka Čavušinu. U pitanju je napušten Grčki grad, koji još zovu i grad  duhova. Kuće koje su bile izdubljene u stenama napuštene su zbog obrušavanja i stanovništvo je gradilo nove od klasičnog materijala u podnožju brega. Bili smo u prilici da vidimo kako su oni nekada živeli, gde su boravili preko dana, gde su spavali, ručali, kako su život provodili.

---

Naziv Kapadokija na staropersijskom znači „ Zemlja lepih konja „.  U njoj su živele drevne civilizacije : helenska, rimska, hrišćanska, islamska, te je takođe zovu i „ Kolevka hrišćanstva „. Poslednji koji su napustili Kapadokiju bili su Grci, 1923. Godine, nakon građanskog rata i grčko – turskog ugovora o razmeni  stanovništva.

Ono što je na mene ostavilo neverovatan utisak je podzemni grad KAYMAKLI. Stanovnici sela su ga slučajno otkrili, kopajući u želji da naprave ostave i štale. Potiče iz perioda Hetita, mada su ga i hrišćani kasnije koristili. Ovo privremeno sklonište je moglo da primi do 5 000 ljudi, zajedno sa stokom. Tu su bili u mogućnosti da borave čak i do 3 meseca. Grad je dubok 8 nivoa, od toga je 4 prohodno za posetioce. U njemu su napravljene prostorije za skladištenje namirnica, cisterna za vodu, podrumi za vino, peć za pečenje hleba. Hodnici su negde normalne visine, neretko su jako uski i niski, tako da smo kroz njih prolazili čučeći ili na kolenima. Nije zahvalno za osobe koje imaju problem sa zatvorenim i uskim prostorom. U samom gradu nije zagušljivo, postoji i dalje prvobitan ventilacioni otvor , koji je dubine oko 450 m. U hodnicima srećemo ogromne kamene točkove, neki su teški i po par tona, koji su služili umesto vrata, da se prolazi zatvore i neprijatelj spreči da uđe. Imućnije stanovništvo je bilo smešteno na nižim nivoima, a siromašnije na višim, kako bi u slučaju napada prvo oni stradali.

Neverovatno je na koji način su oni razmišljali i čime su se sve dovijali da bi preživeli.

---

Kapadokija nudi sve, od tradicionalnog do savremenog. Za bajkovite prizore koji će vam trajno ostati u sećanju dovoljno je da poranite I pre izlaska Sunca odete na Goreme Panorama. Odatle se pruža nestvaran pogled, baloni sa prvim svitanjem tek poleću, pa deluju kao da izranjaju iz zemlje. Mnoštvo šarenih tačkica sija na nebu I nadvija se nad božanstvenim reljefnim stenama. A vi se radujete kao malo dete I zahvalni ste do neba na svim osećajima koje magična Kapadokija u vama budi !

---

Tijana Krstić

Instagram : tijanas__world