Život sa vulkanom – BEZ GRANICA sa Andrejem

Jezero je nastalo usled niza izuzetno snažnih erupcija Taal vulkana, u periodu između 100 i 500.000 godina p.n.e, mada je sve do XVI veka, jezero u stvari bilo deo obližnjeg Balayan zaliva. Tokom prve polovine XVI veka, veliki broj erupcija I propratnih potresa, uslovili su raseljavanje naselja na obodima dotadašnjeg zaliva, a kulminacija je usledila 1754. godine, kada je u najvećoj od erupcija, pregrađen tok Pansipit reke, a dotadašnji zaliv, postao je Taal jezero.

U XVIII veku, vulkanske erupcije su zatvorile ovaj prostor od mora, pa je tako nastalo veliko slatkovodno jezero Taal. Vremenom, kako se punilo  svežom vodom od tropskih kiša, izgubilo je na salinitetu, ali je zadržalo visok procenat sumpora, s obzirom da je vulkanskog porekla. Nalazi se na svega dva i po metra iznad nivoa mora, a površina mu je oko 230 kvadratnih kilometara. U njega se uliva 30 pritoka, a ističe samo jedna. To je reka Pansipit, koja se uliva u Balayan zaliv u Južnokineskom moru.

Čim je svanulo, preko jezera krenuo sam do vulkana. Nemirno je, pa su talasi nešto viši nego inače. Talasa ima ali ne brinem, jer u sigurnim sam rukama. Iako je mlad, Melbert je već godinama na vodi, pa ima dosta iskustva.

Sam Taal, treće je po veličini slatkovodno jezero na Filipinima, i decenijama se već koristi i izrabljuje od strane lokalnih zajednica, a ta zloupotreba, se uglavnom odvija u prekomernom ribolovu. Nekada je u njemu živelo oko 80 vrsta riba, a danas je taj broj mnogo manji.

Takođe, u jezeru živi i jedina vrsta slatkovodne sardine koja se zove Tavilis. Evoluirala je tokom XVIII veka kada je jezero zatvoreno erupcijama.

Krčenje šuma, izgradnja naselja i zagađivanje pritoka Taala, dodatni su neprijatelji jezeru izazvani ljudskom aktivnošću.

A na drugom kraju jezera, u podnožju Taal vulkana, nalazi se selo Salisidro, gde upravo i pristajemo.

Vulkan Taal, nalazi se na ostrvu Luzon, i predstavlja drugi najaktivniji vulkan na Filipinima, sa 33 erupcije od XVI veka. Jedan je od čak 25 aktivnih vulkana na području Filipina, i deo je poznatog “vatrenog pojasa Pacifika”, odnosno niza aktivnih vulkana na području Indonezije, Filipina, Papue Nove Gvineje i okolnih ostrva u Pacifiku, koji su nastali kolizijom dve tektonske ploče pre pola miliona godina. Iako je najmanji aktivni vulkan na svetu, na svakom koraku dokazuje svoju aktivnost.

Geolozi svakodnevno prate i mere aktivnosti, pa se smatra da je dovoljno bezbedno za one koji žele da ga posete na kraći period.

Konačno, nakon 2 sata uspona, stižem iznad samog kratera, a pogled na njega, govori više od reči. Ako se vratimo u daleku prošlost, usled brojnih erupcija prvo je nastalo jezero Taal. Naknadne erupcije, su formirale ostrvo unutar jezera, što je zapravo Vulkan Taal. Takođe, i u njegovom krateru postoji jezero sa malim ostrvom. Jednostavnije, ostrvo se nalazi u kraterskom jezeru koje je smešteno na ostrvu Taal. Ostrvo Taal se opet nalazi u jezeru Taal, koje leži na ostrvu Luzon. Ako vam je ovo nejasno, slušajte sada ovo. Krater jezero je u svetskim okvirima, sa prečnikom od 2 kilometra, najveće jezero na ostrvu unutar jezera koje se nalazi na ostrvu.

Činjenica da postoji ostrvo u jezeru unutar vulkana koje se nalazi u jezeru, je svojevrsno geološko čudo.Voda u kraterskom jezeru je izuzetno kisela, jer je puna sumpora, broma i magnezijuma, a prosečna dubina je oko 20 metara. Spuštanje do samog jezera je strogo zabanjeno svima, sem naučnicima koji svakodnevno vrše razna istraživanja, ispitujući aktivnosti vulkana kao i sastav vode u jezeru.

Budući da su oko vulkana oduvek postojala naselja, uključujući i glavni grad Manilu udaljenu svega 50 kilometara severnije, tokom erupcija stradalo je na hiljade ljudi. Zbog blizine naseljenih oblasti i njegove eruptivne istorije, vulkan je označen kao veoma značajan za razna  proučavanja, u cilju sprečavanja budućih prirodnih katastrofa.

A pre nego što se spustim do podnožja u selo Salisidro, odmoriću na jednom od najlepših vidikovaca iznad samog kratera, sa kojeg se pruža nestvaran pogled na vulkan.

U povratku, srećem brojne lenje turiste iz Japana i Koreje, koji se čak i spuštaju na jadnim konjima, ali i ove simpatične koze dok brste pokraj puta.

Naravno, spustio sam se znatno brže nego dok sam se peo, pa sam vrlo brzo stigao u selo. Iako je filipinski institut za Vulkanologiju i Seizmologiju zabranio formiranje stalnih naselja u području oko vulkana, navodeći ga kao oblast visokog rizika, mnoge siromašne porodice ovde su pronašle dom, baveći se ribolovom ali  i poljoprivredom, budući da je vulkansko zemljište veoma plodno i pogodno za razne useve. S tim u vezi, obodi Taala, koji je poslednju erupciju imao 1977.godine, nisu najpoželjnije I najbezbednije mesto za život, međutim, životi stanovnika ovog sela, kako god da se okrene, u mnogome zavise upravo od vulkana. Svaki dan postoji opasnost da proradi, i ako se to brzo dogodi, nemaju izbora, a s druge, strane veliki deo njih živi od turizma, odnosno bavi se turističkim obilascima vulkanskog kratera.

A to je i razlog postojanja ovoliko konja, pa mi se u momentima čini, da ih ima više nego ljudi. Tako mora, jer oni su im glavni izvor prihoda, pored poljoprivrede i ribolova. Mnogo je konja, a među njima, on je poseban. Pogledajte samo tu dlaku. Više podseća na medveđu nego konjsku. Slikanje i popularnost ga ne zanimaju, jer ima preča posla, pa je svu energiju usmerio na doručak.

A ima i dosta pasa. Svi ih hrane, i ne pripadaju pojedincima, već su jednostavno, seoski psi. I njima prija maženje, posebno ovoj mladoj majci sa štenetom, koje bi i da se igra, ali i pije mleko.

Rekao bih da je u selu sasvim običan dan. Većina vodi turiste na konjima do kratera, najmlađi dremaju, a oni sportskog duha igraju košarku. Iako selo deluje prilično siromašno, imaju odlična 2 terena za ovaj, najpopularniji sport na Filipinima.

Prolazeći uskim uličicama, dolazim do osnovne škole. Trenutno je veliki odmor, pa su sva deca van učionica. Naravno, nije im trebalo mnogo da mi priđu. A kada su ostali videli da se nešto neobično dešava u dvorištu, brže bolje su pojurili ka kameri, pa ih je bilo nemoguće organizovati u jedan kadar. Ali nije ni bitno, našli smo zanimaciju. Razne igre, koje se manje-više svode na jurnjavu po dvorištu. Toliko pozitivne energije osmeha i iskrenog prijateljstva među ovom decom, nisam nigde do sada video. Posebno energije, jer mislim da bi ovako mogli da trče danima. Oni da, ali ja ne, pa smo seli malo da odmorimo i popričamo. Iako na Filipinima engleski govori veliki deo stanovništva, oni su još mali, pa razumeju tek po koju reč, što je dovoljno za upoznavanje. Naravno, sedeti je bezveze, pa je jurnjava ponovo počela. A imamo i novog kamermana, pa je moj imenjak zaslužan za ove kadrove. Vrlo brzo nastala je opšta histerija, i svi su bili u elementu…uključujući i mene.

Odmah preko puta škole pravi se omiljena poslastica, ne samo u ovim krajevima, nego i na čitavim Filipinima. Zove se tu ron, i zapravo je banana pržena u vrelom ulju. I dok sam tako snimao način pripreme ovog specijaliteta, iz kuhinje je dopirao božanstven glas. Ovo ne čudi, jer filipinci nisu samo poznati kao narod koji voli da peva, već i su i veoma talentovani. Ona je definitivno pravi primer. Međutim, ne živi od pevanja, već od ove kuhinje, pa mi priprema čuveni tu ron. Porodični je posao, pa svi rade.

Za pripremu ovih ušećerenih prženih banana, koriste se male banane iz sorti saba ili kardaba, koje su karakteristične za Filipine. Uzduž sečena banana se posipa braon šećerom, I zatim se zamotava u pirinčanu palačinku. Neki u ovo stavljaju i drugo voće, kao što su mango, kokos, slatki koren ili parče čedar sira. Siguran sam da je ukusno, pa jedva čekam da probam.

Iako je vrela, nisam mogao da čekam da se ohladi, što je definitivno znak, da je omiljena filipinska poslastica i u mojim favoritima.. i ne samo mojim, jer vrlo brzo dobio sam društvo…ispod stola. Taktika tužnog pogleda mu ide od ruke, pa smo podelili par komada.

Nakon kraćeg predaha, već sam bio u bangi napuštajući Salisidro. Preko Taal jezera, krenuo sam do gradića Tagajtaj. A tamo ne idem slučajno, jer trebaju mi još neki odgovori kada je u pitanju vulkan, a najbolji sagovornik za to, sigurno je 66godišnja Ema Malabanan. O najrazornijoj erupciji u istoriji Taal vulkana koja se dogodila 1911.godine, zna na osnovu priča svoje bake koja je tu erupciju doživela i preživela, a sve što joj je ostalo od nje je ova fotografija. U to vreme, oblast oko jezera bila je dosta naseljena. Usled posledica erupcije, zbog jakih zemljotresa, došlo je do stvaranja cunami talasa na jezeru. Cunami je razorio okolna naselja, pričinivši katastrofalnu štetu lokalnoj zajednici, a broj ljudskih žrtava iznosio je preko 1300. Kuće i ostali objekti bili su potpuno razoreni, a ljudska i životinjska tela, plutala su svuda naokolo. Kako su onda uspeli da pobegnu? Bežali su u više delove okolnih brda, ali po povratku kućama, sačekali su ih prizori prave katastrofe

Sama Ema, preživela je slične traume 1965te godine, kada je Taal ponovo proradio, pa je sa svojom porodicom usled bojazni od pojave cunamija zbog erupcija, napustila dom i  pobegla u brda. Ipak, ova erupcija bila je blaža, pa je na svu sreću i cunami izostao.

Taal je i danas aktivan. Ali postoji manji strah od erupcija, jer na dosta mesta konstantno izbacuje paru. Lokalno stanovništvo iz tog razloga, trenutno ima manji strah od potencijalnih erupcija, s obzirom da neprestana emisija toplote dovodi do smanjenja rizika od naglih erupcija.

Ipak, kao i svaki aktivni vulkan, i Taal predstavlja rizik po lokalno stanovništvo. Organizovano naselje na ovom mestu je postojalo i pre 1965.godine, međutim, nakon te erupcije, naloženo je iseljavanje ostrva, koje je proglašeno zabranjenom zonom za naseljavanje. O zabranu su se pređašnji stanovnici ubrzo oglušili, pa su se već u drugoj polovini 60ih postepeno vraćali i ponovo naseljavali podnožje vulkana. Razlog je bio jasan – izuzetno plodna zemlja, povoljna za uzgajanje različitih kultura.

U današnje vreme postoji i drugi razlog. Turizam. Taal jezero i vulkan, privlače veliki broj posetilaca, što je donelo profit stanovništvu, koji je za njih izuzetno značajan, i pomaže, da se donekle umanji pomisao na rizik, koji donosi život na ovom mestu.

Zanimanje broj jedan u lokalnoj zajednici je ribarstvo. Mada su neke od vrsta koje su nastanjivale jezero nestale usled preteranog izlovljavanja, a neke druge dovedene na rub egzistencije, ribarstvo je ostalo zanimanje koje donosi najveći profit, pa se riba iz Taal jezera distribuira po celim Filipinima, ali i u inostranstvo, pre svega SAD.

Naš razgovor na momenat, prekinuo je Emin unuk.

Nastavlja Ema da je ukus ribe iz jezera drugačiji. Posebnost ovdašnje ribe leži u specifičnom hemijskom sastavu vode, usled jedinjenja koja vulkan ispušta, a nepostojanje industrije u okolini jezera, i samim tim otpadnih voda koje bi ga zagadile, još su jedna prednost za razvoj ribarstva na jezeru.

Iako je 1911 bila prava katastrofa, Ema smatra da je to bio božji dar za naredne Usled tragičnog događaja, poginulo je mnogo ljudi, ali njihova smrt nije bila uzaludna, jer su na neki način, obezbedili novac za čitav region, s obzirom da je turizam razvijen upravo zbog samog vulkana.

I sama Ema živi od turizma, a ovaj razgovor, vodili smo u okviru njenog porodičnog pansiona, koji je smešten odmah uz samo jezero, odakle se pruža predivan pogled na Taal vulkan.

A vreme je da pođem dalje, jer čeka me prilično dug put do krajnjeg severa arhipelaga, pa se pozdravljam sa Emom i zahvaljujem na razgovoru.