Džungla mrtvih na Baliju

Džungla mrtvih na Baliju

Duboko u šumama Balija, pored vulkana, nalazi se selo po imenu Trunyan. Ljudi koji žive u ovom selu se smatraju jednim od Bali Aga naroda – drevni narodi i starosedeoci Balija koji nisu podlegli spoljnim uticajima. Ovo selo je specifično po tome što stanovnici ne kremiraju svoje mrtve kao što to rade ostali hindu narodi već ih sahranjuju iznad površine pored magičng drveta. Neobičan ritual sahrane ljudi me je zaintrigirao i odlučio sam da posetim ovo magično mesto.

Selo se nalazi na obali, izolovano od ostatka sveta, okruženo šumama. Naizgled se čini da je jedno od običnih Bali sela zbog velikog broja pagoda.

Poseban ritual sahranjivanja mrtvih se odvija na mestu koje se nalazi 10 minuta vožnje čamcem i samo tako se može pristupiti ovom delu sela. Nisam se puno zadržavao u selu jer sam nestrpljivo želeo da vidim tu čuvenu grobnicu sa magičnim drvetom.

I tih 10 minuta vožnje je bila priča za sebe. Nestvarni prizori su mi oduzimali dah. Bio sam preplavljen emocijama kada sam, prvi put u životu, video kako se planina i nebo savršeno oslikavaju na površini vode. Ovakvi prizori se vide par puta u životu i iznova me podsećaju zašto putujem.

Stigavši na sveto mesto sahrane, dočekali su nas znaci upozorenja koji su tu kako bi oterali nepoželjne posetioce. Kosturske glave i četiri lutke koje su tu u ulozi čuvara groblja.

Ritual sahrane počinje tako što mrtve prevezu do ovog mesta splavovima koji su napravljeni od bambusa. Jedina prilika kada žena može doći na mesto gde sahranjuju ljude je u toku sahrane. Veruju da ukoliko žena dođe na ovo groblje mimo sahrane, selo će pogoditi zemljotres ili vulkan.

Zanimljivo je i to da se samo osobe koje su umrle prirodnom smrću i osobe koje su bile u braku, mogu sahraniti na ovom mestu. Oni koji su umrli neprirodnom smrću, bebe i samci se sahranjuju ispod zemlje na drugom mestu.

Na ovom groblju se nalazi 12 grobih mesta. Tela se smeštaju u posebne kaveze od bambusa i ostavljaju se tako da istrunu.

Potrebno je da se svih 12 kaveza popune i da ta tela istrunu kako bi se lobanje stavile na kameni oltar a ostale kosti se odlažu na drugu gomilu. Često se dešava da kosti nestanu jer ih lokalni majmuni odnose.

Ono što je magično u celoj priči je drvo po imenu Taru Menyan. Kažu da se smrad raspadanja tela ne oseća zato što ovo drvo ima magične moći jer ispušta prijatan miris koji neutrališe smrad raspadanja tela. 

Svaki deo ove planete je zanimljiv na sebi svojstven način. Činjenica da i dalje postoje delovi u svetu koji nisu podlegli uticaju modernizacije je neverovatna! Svesni smo da će se ovo jednog dana dogoditi i zato vas pozivam da putujete! Putujte što pre i otkrivajte netaknute kulture i običaje.

MangaTrip